Dešifriranje genoma još jednog drevnog ljudskog srodnika dovelo je naučnike u potpunu konfuziju. Izgleda da je naša evolucija složenija nego što se mislilo.
Evo u čemu je stvar.
Naučnici su u novom broju časopisa Nature objavili da su uspeli da urade nešto što se godinama smatralo nemogućim. Završili su sekvencioniranje DNK stare oko 400.000 godina, najstarije koja je ikada dobijena iz fosila ljudskih predaka.
I zapravo, nisu se baš obradovali.
Za dobijanje uzorka korišćena je kost iz nalazišta Sima de los Huesos u Španiji u kojoj se nalaze ostaci najmanje 28 drevnih ljudi. Fosilni ostaci imaju mnoge osobine tipične za neandertalce pa se godinama pretpostavljalo da su pripadali upravo ovoj rasi koja je u Evropi izumrla pre 30-ak hiljada godina.
Ali nisu.
Umesto da je pokazala snažnu povezanost između španskih fosila i neandertalaca, mitohondrijska DNK otkrila je da su ostaci iz jame kostiju najsličniji onima iz prostorno i vremenski udaljene sibirske pećine Denisova. Ostaci denisovanaca, prst i zub, stari su 40-ak hiljada godina, a imaju svojstva slična neandertalcima sa određenim jasnim genetskim razlikama i pronađeni su samo u Sibiru i nigde drugde.
"Ovo zapravo otvara više pitanja nego što daje odgovora", rekao je profeser Svante Pääbo iz Instituta za evolutivnu antropologiju Max Planck u Lajpcigu.
On smatra da je moguće da su pra ljudi iz Sime de los Huesos predstavnici ‘utemeljiteljske populacije’ koja je nekada živela po celoj Evroaziji iz koje su kasnije nastali denisovanci i neandertalci.
Ali neki drugi naučnici misle da su hominidi iz Sime de los Huesos zapravo rani neandertalci.
U stvari nemamo blage veze kako su se vrlo slični praljudi našli na drugim krajevima planete u to vreme.
Očekuje se da će istraživači uskoro dešifrovati i nuklearnu DNK ostataka iz Sime de los Huesos koja bi trebalo da da konačne odgovore na otvorena pitanja. Do tada možemo samo da čekamo… photo: luna04
