Nećemo pronaći vanzemaljce, VALJDA

Bile bi to dobre vesti da je Mars u potpunosti sterilan...

Mars je u poslednjih par nedelja ponovo aktuelna tema, pogotovo nakon što je u orbitu oko njega pristigla i prva indijska sonda. NASA i ESA tamo traže znakove života i dokaz da je tamo nekada tekla voda, a kompanija Elon Mask, šef Space X i Tesla, žele da na Marsu naprave grad. Međutim, ne žele svi da pronađemo vanzemaljski život. Neki se nadaju upravo suprotnom.
 
Nik Bostrom je poznati futurista, pisac i direktor Instituta za budućnost čovečanstva na Univerzitetu Oksford i veruje da bi pronalazak tragova života na Marsu bio loš znak.

“Bile bi to dobre vesti da je Mars u potpunosti sterilan. Mrtve stene i beživotan pesak bi me oraspoložili”, napisao je još 2008. godine u članku pod naslovom “Gde su?: Zašto se nadam da potraga za vanzemaljskim životom ne pronađe ništa”, prenosi Business Insider.

Pronalazak tragova života za njega bi bila loša vest, jer on na to gleda tako da bi to ugrozilo budućnost ljudske rase. Suprotno bi, po njemu, značilo da ljudska rasa i dalje ima šansu da postane međuzvezdana civilizacija.

To bi za njega značilo da velika prepreka nastanku života u svemiru više ne bi bila sam nastanak života i uslovi potrebni za to, već preživljavanje tehnološke adolescencije a da se pritom sami ne uništimo.

Prazan svemir?

Bostrom kao argumente protiv pronalaska života na Marsu koristi dve zapravo jednostavne činjenice, prvu da nemamo čak ni trag od kontakta s bilo kakvom vanzemaljskom civilizacijom i drugu da su svemir koji posmatramo sa Zemlje i sva njegova udaljena mesta, većinom, vrlo stari i da je broj egzosolarnih sistema zapravo nesagledivo velik.

Drugim rečima, da je život na nekoj od udaljenih egzoplaneta mogao uzleteti do zvezda, već bi to do sada napravio i morali bi se videti tragovi toga. Međutim, s druge strane, metode otkrivanja planeta se još baziraju na rudimentima, a nena direktnom posmatranju, pa ne bi trebalo tvrditi da dokaza zapravo nema, kad nema ni neposredne opservacije.

Šteta što u stvarnosti prevladavaju globalni sukobi, protesti, glad, haos i beda. Mi sami sebe zapravo stalno trpamo u neposrednu opasnost od samouništenja i to posve nepotrebno pored toliko nepojmljivog prostora tamo gore, među zvezdama, gde zapravo i leži naša budućnost.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *