Za vikend je prikazana prva epizoda serije Ravna Gora. I naravno ponovo su se razbuktale strasti na temu četnika i partizana. Ali nešto nam se čini da bi nam bilo bolje da naučimo nešto nego da trošimo vreme na potpuno besmislene rasprave.

 

Upravo su objavljeni poražavajući rezultati istraživanja koji pokazuju da slabo poznajemo svoju istoriju, a veliki broj ispitanika ne zna ni kada je počeo Prvi svetski rat.

Prema istraživanju koje je sprovela agencija Nina medija za TV Prva, čak 27,1 odsto anketiranih nije znalo da navede koje godine je počeo Prvi svetski rat.

Da je Prvi svetski rat počeo počeo 1941. misli 8,4 odsto, da je počeo 1912. godine misli 5,9 odsto njih, 1918. navodi njih 4,4 odsto, a za tri odsto Veliki rat počeo je 1913. godine. Srećom, većina – 44,4 odsto, ipak je navela ispravnu godinu – 1914.

Ako većina (mada je to manje od polovine ispitanih) ipak zna koje godine je počeo rat, ko je odgovoran za taj rat ne zna 48,5 odsto anketiranih. Da je odgovoran pojedinac navelo je 27,7 odsto, da je odgovorna neka država 22 odsto, a odgovor ostalo dalo je 1,9 odsto ispitanih.

Oni koji smatraju da je pojedinac odgovoran za početak rata, kao glavnog krivca većinom navode Gavrila Principa (25,4 odsto), Adolf Hitler je odgovoran za Prvi svetski rat po mišljenju 1,8 odsto anketiranih, a Franc Ferdinand za 0,5 odsto njih.

Zagovornici odgovora da je ipak odgovornost na nekoj državi, na prvo mesto stavljaju Austrougarsku (10,5), slede Nemačka (5,8), Srbija (1,6), Velike strane sile (1,4), Turska (1,3), Austrija (1,3).

Na pitanje da odgovore ko je najveći srpski junak iz Prvog svetskog rata, većina učesnika ankete nije mogla da navede ni jedno ime (60,9 odsto).

Za 15 odsto njih to je Živojin Mišić, Stepa Stepanović (6,8), Karađorđe (3,5), ostalo (2,4), Gavrilo Princip (2,3), Radomir Putnik (1,5), Miloš Obilić (1,0 odsto), Petar Bojović (0,9 odsto).

Što se tiče istorijske uloge Gavrila Princip, većina ispitanih smatra da je on bio patrota (28,2 odsto), za 24,,4 odsto Princip je junak, za 22,7 odsto – atentator, za 3,2 ubica, dok odgovor nema 19 odsto njih, a kao "ostalo" navodi 2,4 odsto ipitanih.

Ono u čemu se većina slaže je da je Srbija imala veći ugled u svetu posle Prvog svetskog rata  – 73,9 odsto.  izvor: mondo, foto: istorijski arhiv beograda

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime