Čuvena aja Sofija u Istanbulu je mesto hodočašća brojnih hrišćanskih vernika iz celog sveta iako se u njoj danas ne služe molitve.
Obavezno je posećuju turisti sa svih strana jer pleni lepotom, prostranošću, odiše mirom, donosi dah prohujalih vremena.
Završena je 537. godine i narednih osam vekova bila je pravoslavna crkva, potom katolička, pa džamija a danas je muzej.
Danas se u Turskoj ponovo vode žestoke diskusije oko Svete Sofije. Nedavno je Udruženje za zaštitu istorijskih spomenika tražilo da se Aja Sofija ponovo pretvori u džamiju.
Deo hrišćanske zajednice u Turskoj smatra da bi time bilo omogućeno samo pripadnicima muslimanske zajednice da se u njoj mole što ne bi bilo u redu.
Mnogi podsećaju kako je Turska početkom 20. veka zasnovana na sekularnim verovanjima i tada je odvojena religija od države. Tako su u Aja Sofiji tiho decenijama egzistirale religjje jedna kraj druge što je bilo simbolično za Tursko novog vremena. A to se ogledalo i kroz Aja sofiju pa bi ukidanje muzeja i umesto njega formiranje džamije bilo u suprotnosti sa osnovama na kojima počiva ova država.
U javnosti su čuju i mišljenja da bi ukoliko Aja Sofija postane džamija bili pokriveni vizantijski hrišćanski mozaici što bi bila velika šteta.
