Kada je u pitanju evolucija, uvek postoji duboko ukorenjeno verovanje da nema povratka. Ali sada su naučnici objavili istraživanje koje dovodi u pitanje ideju da se evolucija kreće samo napred u jednom pravcu. 
 
Studiju su vodila dva naučnika na Univerzitetu u Mičigenu koji su sproveli istraživanje gena običnih kućnih grinja.
 
Po Dolovom zakonu, teoriji koju je uspostavio 1893. Francuz poreklom iz Belgije, palanteolog Luj Dolo, evolucija ide samo u jednom smeru i nepovratna je. Međutim, nova studija pokazuje da su sićušne kućne grinje koje žive u kaučima, sofama, tepisima čak i u najčistijim domovima, evoluirale od parazita, koji su evoluirali od slobodnih organizama milionima godina pre!
 
“Sve naše analize na kraju dovode do zaključka da su kućne grinje napustile parazitski način života, postavši slobodni organizmi i potom se vratili na domaćine, uključujući i ljude”, kažu naučnici Pavel Klimov i Beri O’Konor.
 
Njihova studija pod nazivom “Da li je trajni parazitizam povratni proces?” Kritički dokazi iz rane evolucije grinja”, objavljena je u magazinu “Systematic Biology”.
 
Grinje često dovode u vezu sa paucima; obe vrste imaju po osam nogu, među najraznosvrsnijim su životinjama na Zemlji. Kućne grinje koje pripadaju familiji Piroglifida su najčešći uzroci simptoma alergija kod ljudi, a pogađaju 1, 2 milijardi širom sveta.
 
Uprkos velikom uticaju na ljudsko zdravlje, evolucione veze između ovih minijaturnih stvorenja su slabo razumljive. Sudeći po Klimovu i O’Konoru, postoji 62 različite hipoteze koje govore  o tome da li današnje grinje potiču od slobodnih predaka ili parazita – organizama koji žive na ili u domaćinskim vrstama i oštećuju domaćina.
 
U svom istraživanju, ova dva naučnika su se potrobno bavili sa svih 62 studije. U svom projektu su koristili veliku skalu DNK nastavaka, konstrukciju detaljnih evolucionih stabala pod nazivom filogeni  i sofisticirane analize da bi testirali hipoteze o ekologiji predaka kućnih grinja.
 
Rezultati su tako iznenađujući uglavnom jer se uvek smatralo da visoko specijalizovani paraziti ne mogu da se vrate na slobodan stil života svojih predaka. Ova otkrića imaju uticaj i na zdravlje ljudi, tvrdi O’Konor. Ovaj projekat su započeli još 2006. godine, a prvi korak je bio da se sakupe vrste mnogih slobodnih vrsta grinja, kao i parazitskih, što je bio težak zadatak jer neke od njih žive u retkim sisarima ili pticama širom sveta. 
 
Istraživački tim se oslanjao na mrežu 64 biologa i 19 zemalja da bi dobili primerke. Takođe su radili na terenima u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, Aziji i Africi.
 
Trebalo im je, na  primer, čak dve godine da sakupe primerke važnih vrsta parazita afričkih ptica. Tokom studije su sakupili ukupno 700 vrsta grinja.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime