Za 30 godina ponovno će biti razmotren sporazum koji održava mir na Antarktiku.

A povodom toga BBC se pita da li mogu arheološka otkrića poput ljudskih kostiju da utiču na budućnost tog zamrznutog kontinenta koji za sada još uvek ničija zemlja.

Recimo 1985. godine na plaži Yamana, na Cape Shirreffu na antarktičkom južnom Shetlandskom ostrvu, pronađena je jedinstvena lobanja koja je pripadala domorodačkoj ženi u svojim ranim dvadesetima, iz južnog Čilea.

Radi se o najstarijim ljudskim ostacima koji su ikada pronađeni na Antarktiku, a veruje se da je žena umrla između 1819. i 1825. godine.

Lokacija pronalaska lobanje bila je neočekivana. Pronašli su je u kampu na plaži koji su napravili lovci na fore, početkom 19. veka.

Ipak ne postoje dokumenti koji bi mogli da objasne kako i zašto je ta žena došla na Antarktik.

Lobanja nije interesantna samo zbog arheoloških razloga, već i zbog teritorijalnih zahteva.

Profesor geopolitike na Royal Holloway Univerzitetu Kauls Dodds, tvrdi da ljudi ne shvataju kako postoji “mračna strana Antarktika”

“Ono što vidimo je velika politika moći koja se igra u prostoru koji mnogi ljudi vide samo kao zamrznuti otpad”, tvrdi Dodds.

Veliko je pitanje šta će biti posle 2048. godine do kada važi Antarktički ugovor koji je do tada definisan kao “prirodni rezervat, posvećen miru i nauci”.

Na njemu su zabranjene sve aktivnosti koje se tiču mineralnih resursa kontinenta.

Takođe, čak 7 zemalja ima preklapajuće zahteve za teritororijom: Argentina, Australija, Čile, Francuska, Novi Zeland, Norveška i Ujedinjeno Kraljevstvo.

A ni to nije sve.

Arheološka otkrića bi takođe mogla da utiču na politička pitanja oko teritorije. “Kada se pronađu ostaci ili predmeti u ledu, već mogu da vidim kako se pokreće teritorijalni nacionalizam. Arheologija je uvek bila jako važna za nacionalne politike”, rekao je Dodds.

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime