Gradski život

Mladen Petrović – Noć muzeja

“Svaki grad i država imaju po neku specifičnost i jedinstvena formula Noći
muzeja se prilagođava u donosu na trenutak i stanje”

Mladen Petrović – Noć muzeja

Kao što se mnogi letu raduju zbog početka sezone muzičkih festivala, tako dolazak proleća označava onu jednu noć kada se svi po mraku srećemo u muzejima. Noć muzeja već šesti put drži Beograđane budnima. I ne samo Beograđane, već i stanovnike još 39 gradova Srbije. Umetničko-produkcijska grupa Noć muzeja, pre tačno pet godina, donela je ideju Noći muzeja kod nas. Mladen Petrović, jedan od osnivača najmasovnije gradske zabave, gleda u retrovizor i za Domino Magazin se priseća kako je sve počelo, ali i govori o tome kako je danas.

Kada se rodila ideja za stvaranje Noći muzeja u Srbiji i koliko je vremena prošlo od ideje do same realizacije?

Tokom postiplomskih studija slučajno sam se zadesio u Berlinu i Amsterdamu za vreme Noći muzeja i sjajno sam se proveo. Još onda sam se dogovorio sa Anom Jovanović da pokušamo nešto slično u Beogradu i odmah po mom povratku 2003. godine počeli smo da kontaktiramo kolege u inostranstvu, prikupljamo informacije i njihova iskustva, i da raspisujemo projekat. Sa druge strane,u to vreme u Beogradu muzeji su bili potpuno u drugom planu. Čak i ’90-ih godina mnogo se ulagalo u pozorišta, u to vreme su i bioskopi bili puni. Dugo se niko nije bavio razvojem navike odlaska u muzeje i galerije kod mladih a i sami kustosi su nekako u to vreme pravili uglavnom izložbe koje ne komuniciraju sa širom publikom ili su namenjene isključivo stručnoj javnosti.

Koliko je teško bilo u početku i šta je bilo najvažnije kako biste ubedili
gradsku vlast i sponzore da je Noć muzeja, nešto što treba podržati?

Sa gradskom vlašću nije bilo problema. 2004. godine smo predali projekat na konkursu kod Skupštine grada i u roku od 2 dana javila nam se gospođa Marina Andrić, koja je u to vreme bila zadužena za muzeje koji su na budžetu grada. Tadašnji saziv Sekretarijata za kulturu je odmah prepoznao potencijal Noći muzeja kao tradicionalne gradske manifestacije. Sa druge strane, procenat sredstava u budžetu od strane sponzora je u prve dve godine bio zanemarljiv. U nedostatku državne legislative koja bi poreskim olakšicama podstakla ulaganje privrede u kulturu, svako sponzorstvo je zahtevalo veliki trud i dokazivanje sa naše strane.

Kako je izgledala prva Noć muzeja i koliko ljudi je bilo uključeno u
organizaciju?

Prva Noć muzeja je održana aprila 2005. godine na 5 lokacija, što iz ove perspektive deluje zaista malo. Stvar je bila u tome da smo radili kompletnu produkciju svih izložbi te godine, sa ciljem da pokažemo da se za relativno kratko vreme i sa skromnim budžetom može napraviti izložba koja će imati svoju publiku. Od samog početka, osnovna ideja nam je bila da sadržajima koji dobro komuniciraju sa netipičnom muzejskom publikom privučemo u muzeje i galerije što veći broj mladih ljudi, koji nemaju naviku obilaska ustanova kulture. Sa druge strane, Noć muzeja traje samo 8 sati godišnje, na muzejima je da tu publiku zadrže.

Kako izgleda Noć muzeja u Evropi i u čemu se razlikuje u odnosu na našu –
Noć muzeja?

Svaki grad i država imaju po neku specifičnost i jedinstvena formula Noći muzeja se prilagođava u donosu na trenutak i stanje. U Kopenhagenu su na primer otvorene sve radnje, nude se razni popusti i Noć muzeja je spoj šopinga i kulture. U Holandiji su prošle godine fudbaleri Ajaksa slikali uljem na platnu po motivima Van Goga. Sa druge strane, u Pragu na primer, nema nikakvih dodatnih sadržaja ali je ulaz besplatan i takođe su velike gužve, naročito zbog turista. Uvek je u pitanju veliki praznik muzejske kulture.

Kako je Noć muzeja rasla?

Prva Noć muzeja je zabeležila tada rekordnih 20.000 ulazaka u 5 muzeja i galerija i prvi put su se, posle dužeg vremena, u Beogradu mogli videti redovi ispred ustanova kulture. Od tada imamo progresivan rast broja poseta, da bismo prošle godine, u 23 grada Srbije, imali ukupno oko 450.000 poseta. Nadamo se da će se taj trend nastaviti jer je manifestacija ovog tipa indirektno povezana sa povećanjem broja poseta muzeja u toku cele godine i izuzetno je zahvalna u smislu podizanja svesti o muzejskoj kulturi onog dela populacije koji se smatra netipičnom muzejskom publikom.

Kako je došlo do ideje širenja Noći muzeja na celu Srbiju?

Posetili smo Beč 2006. godine, bili smo kod kolega koji su te godine organizovali Noć muzeja na 437 lokacija u celoj Austriji. Koliko god da nam se to tada činilo neverovatnim, nekako se poklopilo sa inicijativom Ministarstva kulture Francuske da se pridružimo evropskoj Noći muzeja, koja se te godine prvi put organizovala. Uz podršku našeg Ministarstva kulture i zahvaljujući odjeku koji je beogradska Noć muzeja imala, zainteresovali smo te godine 9 gradova i održali seriju seminara i radionica. Uspeh u tim gradovima bio je dovoljan da se već sledeće, 2007. godine, Noć muzeja održi u 23 grada a ove godine u čak 40 gradova širom Srbije.

Koliko je teško povezati 40 gradova u jednoj noći?

Samo interesovanje ljudi iz muzeja iz cele Srbije to veoma olakšava. U mnogim gradovima to je za njih čak veći događaj nego za Beograd. Naš tim koordinatora u kome su Maja Anđelković, Sunčica Nešić i Sonja Trifuljesko, na čelu sa Ivanom Stanićem, je veoma uhodan, ima petogodišnje iskustvo i mnogo strpljenja. Problema jedino ima kada se ne poštuju rokovi i kada se, iako mi sa radom i prvim pozivima za učestvovanje počinjemo u septembru, čeka do poslednjeg trenutka sa odlukom.

Zašto mislite da su muzeji prazni cele godine a u toj jednoj noći svi
pohitaju da ih posete?
 
Ne mislim da su svi muzeji prazni tokom cele godine, mada je jedan od problema to što precizne statistike nema. Ima muzeja koji odlično rade u ovim okolnostima i moje mišljenje je da se situacija u muzejskoj kulturi ne razlikuje previše od duha vremena. Takođe, jedan od problema je što muzeji koji dobro rade nisu dovoljno istaknuti u odnosu na ostale. Naravno, mislim da gledajući celinu mnogo toga može da se poboljša, naročito u domenu menadžmenta i odnosa sa javnošću ali to je samo jedan deo kompleksnog problema. 

Da li je ovaj pristup pomalo popularistički? Ili je najvažnije dovesti što
više ljudi u muzeje!

Od samoga početka naša ideja je bila da se sa sadržajima koji jesu možda pomalo populistički ali u svakom slučaju dobro komuniciraju sa mladima, privuku ljudi u muzeje koji i inače imaju veoma zanimljivu ponudu. Ako privučemo ljude, na primer koncertom ili nekim drugim atraktivnim sadržajem a oni pogledaju stalnu postavku muzeja i požele da dođu ponovo, naša misija je izvršena! Ako jedan Luvr, koji zaista nema problema sa nedostatkom posetioca, može u toku cele godine da pravi večernji program koji se zove "Flertovanje u muzeju", to ne bi trebala da bude sramota ni za naše muzeje.

Kako je Noć muzeja prihvaćena od strane kustosa muzeja?

Prve godine je bilo određenih otpora. Nekako su se tokom vremena profilisali kustosi koji vide šansu svog muzeja da u se toku Noći muzeja posveti više pažnje njihovom radu, što na duže staze u svakom slučaju doprinosi samoj instituciji i građenju publike za ostala 364 dana u godini.

Šta biste promenili u muzejima, u cilju peribližavanja posetiocima?

Radije bih promenio odnos prema kulturnoj baštini ali pošto mislim da svako treba da doprinese koliko je u njegovoj moći, neophodan je pristup koji su u nekim drugim zemljama lepo definisali kao posvećenost "njegovom veličanstvu" posetiocu. Promene dolaze iznutra 🙂

Koja je vaša preporuka za program ovogodšnje Noći muzeja?
 
Kada jedne večeri sa jednom kartom imate mogućnost da odete na 80 mesta u gradu, moja preporuka bi bila da se dobro prouči program, putem biltena ili na sajtu www.nocmuzeja.rs i da se možda pronađu neka mesta koja nisu u žiži interesovanja. Ovo je prilika da mnogi beograđani odu na mesta za koja nisu ni znali da postoje i da zaista dožive bogatu kulturnu ponudu našeg grada.

Ko su ljudi u senci, zbog kojih je Noć muzeja doživela ovoliki uspeh i
postala tradicionalna manifestacija kojoj se mnogi raduju?

Nema ljudi u senci, mnogo prijatelja je pomoglo prvih godina a pomažu i sada kada smo prilično stali na noge. Od samog početka u pitanju je jedan sjajan tim i naša velika prednost je to što iako je neke saradnike kao što su Uroš Lukovac, Danijela Dimitrijević i Marija Ranđelović posao odvukao na drugu stranu, oni su tu da nam pomognu svojim iskustvom. U osnovi ovo je jedna dobra ideja, u koju se iz godine u godinu ulaže mnogo truda i rada.

Kakvi su planovi Noći muzeja za budućnost? Da li može više i bolje?

Naravno. Nikada ništa nije savršeno, mi samo gledamo da u datom trenutku radimo najbolje što možemo. A ideje uvek postoje i uvek može bolje!

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

novogodišnje-rasprodaje-2018
Rasprodaje – Zima 2017 / 2018

Pregled najboljih novogodišnjih 2018 sniženja i akcija u Srbiji

Domino Magazin 13.12.2017
Misteriozni objekat proleteo pored zemlje

Naučnici misle da je možda i vanzemaljskog porekla

Domino Magazin 13.12.2017
Moćni saudijski princ ukinuo zabranu staru 35 godina

JUHU: Otvaraju se bioskopi

Domino Magazin 13.12.2017
Ova crna rupa krije tajnu o nastanku svemira?

Naučnici je nedavno otkrili

Domino Magazin 13.12.2017
NASA najavila novo veliko otkriće!

Kepler je otkrio NEŠTO zanimljivo!

Domino Magazin 12.12.2017
5 neočekivano najstarijih stvari u Srbiji

Ako ste mislili da znate koje su, NISTE bili u pravu!

Domino Magazin 12.12.2017
Lisica otela mački krevetac

A onda se pravila da je sve to normalno

Domino Magazin 12.12.2017
Američki vojnik koji je dezertirao u Severnu Koreju

Preminuo je u Japanu

Domino Magazin 12.12.2017
Ko je misteriozni predator koji jede velike bele ajkule

Sada je možda otkriveno

Domino Magazin 12.12.2017
Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.