Slika: Mimi Oro diplomirala ekonomiju, PRAVI ekonomisti analiziraju njene odgovore
Gradski život

Mimi Oro diplomirala ekonomiju, PRAVI ekonomisti analiziraju njene odgovore

Iz intervjua Kuriru: Evo da li bi mogla da reši ekonomske probleme u Srbiji

Mimi Oro diplomirala ekonomiju, PRAVI ekonomisti analiziraju njene odgovore

Starleta Milica Živanović, poznatija kao Mimi Oro se pohvalila na društvenim mrežama da je diplomirala ekonomiju sa desetkom. A onda je dala i intervju za Kurir u kome odgovara na ekonomska pitanja. Recimo, kako bi rešila problem kredita u Švajcarcima.

E pa mi smo pozvali dvoje njenih kolega, ekonomista, sa malo više iskustva od Mimi Oro, kako bi analizirali njene odgovore. Znate, sa stručne strane. Evo šta kažu:

Kako bi rešila problem onih koji su zaduženi u švajcarcima?
Mimi Oro: Ljudi koji dolaze ovde u Srbiju moraju u menjačnicama i bankama da menjaju taj svoj novac u određenoj protivvrednosti novčanoj, da li u dinarskoj, deviznoj, tj. u evrima, i ti poslodavci koji su im to davali trebalo je da razmišljaju na vreme. Naša država je u teškoj ekonomskoj krizi, možemo tako da kažemo. Koliko god svi mislili da imamo ovo-ono, ljudi se dele na one koji imaju i nemaju, sredina ovde uopšte ne postoji.

Ekonomisti: Koleginica Mimi Oro lepo primećuje da građani gube na kursnim razlikama prilikom menjačkih poslova. Takođe, koleginica smatra da su velike nejednakosti u Srbiji. Gini koeficijent ukazuje da je distribucija prihoda u Srbiji otprilike u proseku zemalja centralne i istočne Evrope. Ipak, nejednakosti kod nas su veće nego u Skandinavskim zemljama, što bi moglo da znači da koleginica insistira na pravednijoj preraspodeli bogatstva u društvu.  

Objasni nam to na konkretnom primeru.
Mimi Oro: Državna ekonomija je ovde trebalo drugačije da se ophodi prema tim ljudima. Zašto su im dozvolili da uzimaju te stanove u kreditima u drugoj valuti?! Masovno narod odlazi po inostranstvu da radi u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj jer je tamo veća plata i bolji dohoci. To je skroz pogrešno.

Ekonomisti: Koleginica Mimi čini se smatra da bi država trebalo da zaštiti građane koji su uzimali kredite u inostranim valutama. Odnosno na neki način zabrani takve bankarske proizvode. To verovatno znači i da je za veću intervenciju centralne banke na tržištu kapitala. Pretpostavljamo da je kao diplomirani ekonomista odlično upoznata sa uzrocima ekonomske krize iz 2008. godine koja se po nekim mišljenjima dogodila upravo zbog neoliberalnog pristupa oličenog u derivatima.

Ona takođe ističe kako su plate u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj veće nego u Srbiji što je sasvim tačno. Kao racionalni učesnici na tržištu radnici imaju pravo da samostalno donose ekonomske odluke, odnosno maksimizuju dobit od svog rada. Naravno, koleginica verovatno otvara ovo pitanje zbog tržišta rada, koje nije kao što verovatno zna sasvim liberalno.

Da li treba davati subvencije stranim kompanijama da zapošljavaju ljude u našoj zemlji?
Mimi Oro: Pa, najbolje bi bilo da strane kompanije ulažu u našu Srbiju u neke industrijske zone. Da kupe nekoliko fabrika, kao što je na primer to slučaj u Jagodini, što su uložili, jedna firma za automobile zaposlila je dosta našeg naroda u tim fabrikama. Sad imaju normalnu platu, plaćaju svoje dažbine i da prežive, hranu i tako to, sve što možeš za život. Te strane kompanije bi mogle da ulažu u Srbiju ako već imaju novca na pretek.

Ekonomisti: Koleginica Oro smatra da direktne stane investicije mogu da doprinesu ekonomskom razvoju Srbije i moramo da se složimo sa njom. Ona navodi primer Fiata koji je značajno investirao u Kragujevcu. Zanimljivo je da ističe značaj plaćanja poreza, što je naravno važno za fiskalnu politiku i budžetske prihode.

Da li treba povećati plate i penzije?
Mimi Oro: Treba, da bar imamo neku sredinu ljudi. Oni koji imaju novac, oni će uvek imati, kao što država ima u svojoj državnoj kasi. Kao što se PDV sa 18 na 20 posto povećao, možda bi malo trebalo da povećaju te plate i penzije.

Ekonomisti: Koleginica Oro primećuje da je za jedno društvo važna srednja klasa. Takođe, čini se da misli kako bi trebalo olakšati malim preduzećima da lakše posluju na tržištu. Odnosno da bi i malim trebalo omogućiti da ostvare rast.

Za koliko bi ih ti povećala?
Mimi Oro: Tipa, ako je nekome plata 30.000 dinara, bilo bi dobro da ima 34.000.

Ekonomisti: Povećanje od 13 posto deluje u granicama realnog. Ipak, voleli bismo da čujemo i koje ekonomske mere predlaže koleginica i u kom roku očekuje povećanje.

Šta misliš o najavljenim otpuštanjima radnika u državnoj upravi?
Mimi Oro: Pa to je sve češće zastupljeno u Srbiji. Isti đavo državna ili privatna firma, nema pravila kad će ko dobiti otkaz.

Ekonomisti: Državne, kao i privatne firme bi trebalo da posluju tržišno i samim tim mogu da otpuste loše radnike i zaposle kvalitetne radnike. Koleginica verovatno smatra da zbog novog Zakona o radu, poslodavci lakše otpuštaju zaposlene, što jeste donekle račno.

Da si ti guverner, da li bi se zalagala za jačanje dinara ili bi uvela evro kao zvaničnu valutu u Srbiji?
Mimi Oro: Pa evro i jeste zastupljen kod nas. Ja bih zadržala ovako kako jeste. Čekaj, polako, da doradim svoje znanje. Treba tu još da se radi.

Ekonomisti: Koleginica primećuje da evro jeste zastupljen. Ipak, pošto to ne bi menjala, voleli bismo da čujemo da li koleginica Oro smatra da bi bilo bolje kada bi ljudi uzimali kredite i štedeli u domaćoj valuti odnosno dinarima.

Ko su po tvom mišljenju naši najbolji ekonomisti?
Mimi Oro: E, to ja ne znam mnogo. Meni se sviđa današnja vlast, ovi što se tu nalaze.

Ekonomisti: Koleginica verovatno bolje poznaje inostrane ekonomiste.

Kako bi rešila problem sive ekonomije i naterala trgovce da izdaju fiskalni račun?
Mimi Oro: To ne može da se reši. Moraju da uvedu neke kazne, ovo ono, ali to ne pomaže kod naroda.

Ekonomisti: Koleginica smatra da je problem u kulturi naroda i da bi zato trebalo uvesti strožu kontrolu poslovanja. Takođe, svesna je da ga nije lako rešiti, verovatno zato što je dobro upoznata sa Laferovom krivom koja pokazuje da više poreske stope ne znače i veći prihod u budžetu. Zapravo je sasvim suprotno.

Da li znaš ko je Dragoslav Avramović, poznatiji kao Deda Avram?
Mimi Oro: Ne znam, ko je to?

Ekonomisti: Čini se da na Univerzitetima u Srbiji nije dovoljno pažnje posvećeno novijoj srpskoj istoriji i posledicama pogubne politike devedesetih.

Guverner Narodne banke koji je zaustavio hiperinflaciju, a dinar se izjednačio 1:1 u odnosu na nemačku marku.
Mimi Oro: Aha, znam. Spominjao se taj dinar, ali za njega nismo nešto učili. Više smo ono, tipa, ne znam, porez ti je sa 18 na 20 posto, uveden je 1. oktobra 2015, povećanje poreza… Pojam poreza je uveden 1. januara 2005. Ali drago mi je za Deda Avrama. Pozdravljam ga!

Ekonomisti: Povećanje poreza je zaista značajno pitanje. Prenećemo pozdrave Deda Avramu. Nadamo se ne baš skoro…

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

novogodišnje-rasprodaje-2018
Rasprodaje – Zima 2017 / 2018

Pregled najboljih novogodišnjih 2018 sniženja i akcija u Srbiji

Domino Magazin 13.12.2017
Misteriozni objekat proleteo pored zemlje

Naučnici misle da je možda i vanzemaljskog porekla

Domino Magazin 13.12.2017
Moćni saudijski princ ukinuo zabranu staru 35 godina

JUHU: Otvaraju se bioskopi

Domino Magazin 13.12.2017
Ova crna rupa krije tajnu o nastanku svemira?

Naučnici je nedavno otkrili

Domino Magazin 13.12.2017
NASA najavila novo veliko otkriće!

Kepler je otkrio NEŠTO zanimljivo!

Domino Magazin 12.12.2017
5 neočekivano najstarijih stvari u Srbiji

Ako ste mislili da znate koje su, NISTE bili u pravu!

Domino Magazin 12.12.2017
Lisica otela mački krevetac

A onda se pravila da je sve to normalno

Domino Magazin 12.12.2017
Američki vojnik koji je dezertirao u Severnu Koreju

Preminuo je u Japanu

Domino Magazin 12.12.2017
Ko je misteriozni predator koji jede velike bele ajkule

Sada je možda otkriveno

Domino Magazin 12.12.2017
Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.