Čileanski turista koji se izgubio u prašumama Amazona, spašen je posle devet dana i kaže da ga je u životu održala grupa majmuna koji su mu bacali hranu i vodili ga do skloništa i vode.

Maykool Coroseo Acuña ima 25 godina, kampovao je u Nacionalnom parku Madidi u Boliviji blizu reke Tuichi s turističkom kompanijom Max Adventures kad je odlutao i izgubio se u šumi, započinje priču o avanturi National Geographic. Ovaj mladi čovek nestao je jedne večeri u februaru oko 20:30. Direktor parka Marcos Uzquiana rekao je da nije bio siguran šta se stvarno dogodilo jer je Acuña bio s turističkom grupom u udaljenom delu nacionalnog parka do koga se dolazi jedino brodom a od najbližeg grada je udaljen nekoliko kilometara.

Vlasnik turističke kompanije Max Adventures Feizar Nava rekao je da se Acuña priključio grupi dan ranije za jednodnevno istraživanje prašume u pratnji vodiča. Kad su došli u kamp, bio je vidljivo uzbuđen, ali se navodno ponašao malo neobično, dodao je Nava. Odbio je da se priključi te večeri grupi u tradicionalnoj ceremoniji zahvalnosti majci prirodi. Kada je Nava otišao da proveri da li je sve u redu ovog mladića vise nije bilo.

Tražili su ga satima, bez uspeha. Takođe su bez uspeha bili i rendžeri koji su ga tražili sledećih nekoliko dana. Tek nakon šest dana pronašli su blatnjavu čarapu na lišću u šumi.

U potragu su se uključili i lokalni šamani koji su pomoću tradicionalnih rituala pokušavali da lociraju Čileanca, a pomoću njegove blatnjave čarape pokušavali su da stupe u kontakt s njegovom dušom. Doneli su njegove kocke šećera, cigarete, limenke pive, lišće koke, boce vina, sveće i veliki drveni krst,verujući da je zapeo u drugoj dimenziji a pokušavajući da ga kontaktiraju. Ali sve to nije dalo rezultate. Posle devet dana rendžeri su ga čuli kako snažno viče i zove upomoć s obale reke, oko kilometar udaljen od kampa. Imao je gadne ugrize i ubode posle više od nedelju dana provedenih u divljini, a sam tvrdi da je ostao živ samo zahvaljujući grupi majmuna.

Kaže da su mu bacali voće sa stabla kako bi pojeo nešto i da su ga svaki dan vodili do skloništa i vode.

“Počeo sam da trčim u sandalama, ali sam shvatio da će me usporavati. Bacio sam ih, a onda sam bacio i mobilni i lampu koju sam imao. Nakon silnog trčanja zaustavio sam se pod drvetom i počeo da razmišljam. Hteo sam da se vratim, ali je to bilo nemoguće”, rekao je Acuña.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime