Kupovina second hand garderobe više nije tabu

Polovna odeća je globalni trend i to ne zbog manjka novca

Polovna odeća se kupuje i nosi, paa, praktično oduvek. A istorijat i razvoj second hand garderobe je zanimljiviji nego što možete da pretpostavite. Danas više nije tabu, a nekada je bila nužni kompromis.

Već tokom Elizabetanske ere u Londonu su postojale dobrotvorne organizacije koje su u svojim lokalima izlagale odeću. Mogli ste da uđete i poslužite se nekim komadom. I nije tu bilo samo zimskih kaputa, već i recimo ženskih haljina.

Second hand prodavnice kakve danas poznajemo su nešto moderniji izum i umesto nužde postaju sve više racionalan izbor mnogih kupaca. Brojni su razlozi da se kupuje polovna garderoba. Recimo uštedećete novac, za malo para možete da kupite fantastične firmirane stvari koje nikada neće izaći iz mode a veoma je dobro i za prirodu. Ovde smo već pisali o svemu tome.

Danas su smatra da su dva glavna pokretača koji su doveli do buma polovne odeće. Prvi je industrijalizacija i masovna proizvodnja relativno jeftine, svima dostupne garderobe. To znači da praktično svako može da kupi odeću i relativno bezbolno je odbaci kada poželi da kupi nešto novo.

Takođe, kako svi živimo u gradovima, prostor nam je ograničen. Dakle, ne možemo da imamo 100 cipela, ili 20 farmerki i kada bismo mogli da ih kupimo. I tako će ljudi stvari koje su kupili pre par godina, nosili, ili čak ako ih nisu nosili, odbaciti.

Na zapadu će mnogi odeću koja im ne treba donirati u humanitarne svrhe. Istovremeno, sve više mladih, na zapadu pogotovo, ali i u poslednej vreme kod nas, rado kupuje polovne stvari.

Zanimljivo je da je sve do nedavno nošenje polovne odeće bio pravi tabu. Dobrim delom zato što je to bilo povezano sa siromaštvom. I danas se naše bake i deke i roditelji čude kada čuju da smo nešto kupili polovno „kada imamo dovoljno novca da kupimo novo.“

Kupovina second hand garderobe više nije tabu

Ranije su prodavnice polovne robe često držali Jevreji, a znamo da je antisemitizam bio široko rasprostranjen pogotovo u Evropi. Belci često nisu hteli ni da dodirnu odeću koju su nosili ljudi druge rase.

Ipak ubrzo su filantropija i tržišni zakoni pokrenuli prodaju polovne odeće.

Vojska spasa i druge humanitarne organizacije su počele da sakupljaju polovnu odeću, poklanjaju je, ali i prodaju kako bi taj novac iskoristili za pomoć siromašnima.

Ubrzo su se i nazivi promenili pa su umesto „junk shops“ (prodavnice đubreta) kupci počeli da ih zovu „thrift stores“ (štedljive prodavnice).

Promenio se i izgled ovih lokala pa su polako sve više podsećali na galerije ili starinske drvene kuće nego na hangare sa prljavom odećom.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih postalo je uobičajeno da ljudi kupuju polovnu odeću iz vojnih skladišta. Ovom trendu su doprineli studenti i naravno rock zvezde.

Ubrzo su i garage sales (rasprodaje u garaži) postale uobičajene i ljudi su i tako dolazili do super povoljne polovne odeće i to od komšija.

Posebno velik uticaj na second hand kulturu su ostavili Japanci svojim Amerikana pokretom. Od kraja Drugog svetskog rata pa sve do danas, Made in USA je u Japanu pravi hit. Ogroman je i uticaj denima, odnosno vintage farmerki, pre svih Levi’sa, za koji su zaslužni ljudi iz Japana. Za mlade Japance u godinama posle Drugog svetskog rata polovna američka odeća nije predstavljala simbol osvajača i poraza u ratu, već ekonomskog uspeha i kulturnog progresa.

Stare, nošene farmerke su tako postale luksuzni predmet. I danas je tako, čak i više nego ikada pre.

Japanska opsesija vintage Amerikanom je dovela do popularnosti raw denima, starig selvedge denima, zakrpi na odeći, vojničkim motivima, krojevima i šarama.

Danas second hand šopove posećuju mladi, stari, ljudi sa i bez novca. A često u njima možete da sretnete i poznate dizajnere. Tako je i kod nas. Ako se vikendom prošetate Kalenićevom pijacom pored tezgi sa polovnom odećom često ćete videti domaće dizajnere i stiliste.

Miuccia Prada je tako prijatelju jednom rekla da ne samo da kupuje second hand već i da vrlo rado kopira stvari koje tamo pronađe.

Samo pogledajte moderne kolekcije brze mode i videćete pregršt inspiracije iz nekih prošlih vremena.

Danas, vintage kupovina nije samo pametan način da uštedite novac, već i odličan trik da unapredite garderobu. Ali nemojte tamo tražiti jeftine krpice brze mode. Tražite stare, kvalitetne stvari i pre svega autentične stvari.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *