Korporacije i države namerno šire neznanje

I nisu jedine

Robert Proctor istoričar  sa Univerziteta Stanford bavi se duvanskim kompanijama i njihovim širenjem neznanja. Tačnije oko nedoumica da li pušenje uzrokuje rak, piše BBC Future.

Proctor je otkrio da duvanska industrija ne želi da mušterije znaju da je njihov proizvod štetan pa su potrošile milijarde dolara na prikrivanje štetnosti pušenja. Tako je tokom istraživanjma stvorio reč za namerno širenje neznanja: agnotologija.

Dolazi od agnosis, grčki za neznanje, i ontologije, grane metafizike koja se bavi prirodom bića. Agnotologija je proučavanje namernih delovanja širenja neznanja i prevare, obično da se proda neki proizvod ili dobije naklonost.

„Istraživao sam kako moćne industrije neznanjem prodaju svoje proizvode. Neznanje je moć… a agnotologija je namerno stvaranje neznanja. Otkrio sam tajni svet poverljive nauke i smatram da bi istraživači na ovo morali da obrate više pažnje“, kaže Proctor.

On objašnjava da se neznanje može širiti pod senkom uravnotežene debate. Ideja da će dva suprotna pogleda dovesti do racionalnog zaključka nije uvek istinita. Tako su duvanske kompanije uz pomoć nauke učinile da njihov proizvod izgleda bezopasno.

Danas to koriste oni koji ne govore da se ne dešavaju klimatske promene.

„Živimo u doba radikalnog neznanja, pa je čudno da ikakva istina dolazi do nas“, smatra Proctor i upozorava da iako je znanje dostupno, to ne znači da mu se pristupa.

Proctor je otkrio da se neznanje prvo širi kad ljudi ne razumeju koncept ili činjenicu, a zatim kad interesne grupe naporno rade da oko određene teme stvore zbrku. Naučno nepismeno društvo će biti ranjivije na takve taktike.

I nisu samo korporacije one koje to rade, već i određene države ili interesne grupe.

„Bitka nije samo oko klimatskih promena, već oko toga je li Bog stvorio zemlju, ima li vlada pravo da reguliše industriju, treba li zelenima dati moć, itd. Ne radi se samo o činjenicama“, kaže Proctor.

David Dunning sa univerziteta Cornell takođe proučava neznanje. Dunning upozorava da internet pomaže u širenju neznanja, jer tamo svako ima priliku da bude stručan. „Mnogi će imati lažni utisak stručnosti. Trebalo bi da se konsultujemo jedni s drugima mnogo više nego što to inače činimo. Drugi ljudi nisu savršeni, ali njihova mišljenja mogla bi nam biti korisna u ispravljanju sopstvenih pogrešaka, i obrnuto“, upozorava Dunning.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *