Korona postaje bolest siromašnih?

Šta je to što povezuje Merošinu, Žagibucu, Tutin ili Alum Rock, predgrađe Birmingema? Recimo to što su među najsiromašnijim opštinama u Srbiji ali i Velikoj Britaniji.

Ne samo to.

Već ih povezuje i veoma nisko interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa, i pored visokog procenta zaraženih.

Dok je recimo u bogatim centralnim opštinama Beograda vakcinisano više od 50 odsto ljudi starijih od 75 godina u Lajkovcu, Crnoj Travi i Tutinu taj procenat je manji od 15 odsto.

Slično je i čak i u samom Beogradu, gde su Na Novom Beogradu ili Starom gradu procenti visoki dok je u Mladenovcu i Lazarevcu vakcinu primilo oko 10 posto starijih.

Ista stvar se dešava i u bogatim zemljama.

Alum Rock je vakciisao 60 posto starijih od 80 godina. Nekoliko kilometara dalje je bogati Sutton Four Oaks, bogata četvrt. Ne samo št je tamo procenat zaraze bio mnogo manji već je i 95 posto starijih vakcinisano.

Da li će korona postati bolest siromašnih?

Kod osoba koje su najviše izložene riziku najmanja je verovatnoća daće dobiti vakcine, pošto najsiromašnije zajednice imaju najniži nivo prihvatanja vakcina.

Kako će se rešiti ovaj problem?

Ne baš jednostavno, a neki predlažu da se umesto masovne vakcinacije proces prebaci na lokalne doktore, sestre i zajednice.

Ipak, najveći problem su mnoge dezinformacije i videozapisi o tome da vakcine uzrokuju probleme sa plodnošću, da sadrže životinjske proizvode, pa čak i da menjaju ljudski DNK. Što su sve od reda netačne budalaštine.

Ove mitove treba razbiti, obrazovanjem i proverenim informacijama.

Takođe, potrebno je da se ljudima odgovori na sva njihova pitanja.

Da sve bude još gore, dokazano je da su ljudi u siromašnijim zajednicama imaju veći rizik od zaraze korona virusom.

„Ako živite u domaćinstvu sa mnogo članova, imate loš posao ili morate da se brinete o nekom starijem iz porodice, izolacija kad se pojave simptomi nije jednostavna. Ako ne pronađemo način da se pozabavimo ovim izazovima, moglo bi to biti pogubno po najugroženije grupe. Oni će biti ostavljeni svojoj sudbini“, rekla je profesorka Jackie Cassell,sa Univerziteta Brighton.

A isto važi i za Srbiju.