Slika: Koliko nauke ima u naučnim časopisima?
Gradski život

Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Doktor prevara i kolege preuzimaju glavnu reč

flickr: Philip McMaster
Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Izgleda da je problem sa lažnim naučnim radovima mnogo veći nego što se mislilo. I ne, lažni doktori nisu samo naši političari.

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Ova “operacija” predstavlja prvu analizu uredničke uloge u naučnom izdavaštvu, dajući konkretne dokaze o problemu koji je sve prisutniji u naučnom svetu. Postoji izuzetno veliki broj naučnih časopisa koji činjenicu da naučnici moraju da objavljuju stručne članke koriste kao svoju prednost.

Takvi časopisi bi sve uradili za novac, pa ne proveravaju da li su istraživanja na koja se odnose radovi koje objavljuju nova ili stara, da li su radovi vredni objavljivanja i da li su, uopšte, tačni i precizni. Sve kao posledicu može da ima to da neki vredni radovi ne budu objavljeni u relevantnim publikacijama ili, još gore, da radovi i istraživanja koji nisu prošli stručnu proveru budu objavljeni, što doprinosi urušavanju ugleda nauke u javnosti.

Katarina Pisanski sa Univerziteta u Saseksu, koja je bila jedna od učesnica ove naučne “prevare”, kaže da su autori istraživanja došli na ovu ideju došli kada je počeo da im stiže “apsurdno veliki broj” mejlova od redakcija časopisa sa zahtevom da im šalju radove koji su van njihovog polja stručnosti.

Istraživači su kreirali lik “doktora Prevare” i učinili ga vidljivim na internetu i pripisali mu nasumično izabranih 120 naučnih radova, uglavnom sumnjivog porekla i stručnosti. Trećina časopisa sa crne liste (Jeffrey Beall’s blacklist) prihvatilo je doktora za urednika.

Ne samo da takvi časopisi pogrešno informišu javnost, već zbog njih i naučne institucije u očima te iste javnosti izgledaju veoma loše.

“Mi, pripadnici akademske zajednice, moramo da uradimo sve da obeshrabrimo one koji zahvaljujući časopisima lošeg kvaliteta ne doprinose promovisanju najbolje naučne prekse i postoje u nauci samo da bi zaradili novac”, zaključuje Katarina Pisanski.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Ljudska vrsta je počela da nazaduje

Dostigli smo fizičke granice i sada idemo nazad

Domino Magazin 15.12.2017
Zastrašujuće svedočanstvo žene iz Severne Koreje

Mučili trudnice a mrtvima hranili pse

Domino Magazin 15.12.2017
novodišnji-vašari-2018
Najbolji Novogodišnji vašari u Srbiji

Evo šta bi trebalo da vidite i naravno probate

Domino Magazin 15.12.2017
Nikada ovako ne počinjite razgovor

Fraze koje će sve upropastiti čak i pre nego što kažete šta ste mislili

Domino Magazin 15.12.2017
Ostrvo krije tajnu nastanka života na Marsu

Tek se formiralo

Domino Magazin 15.12.2017
Arktik će se odlediti

Ostavili smo otvorena vrata frižidera

Domino Magazin 15.12.2017
Trump zabranio Kaspersky zbog špijunaže

U svim državnim ustanovama

Domino Magazin 14.12.2017
13 ubedljivo najgorih prazničnih grešaka

Postoji tajna veza između Nove Godine i seksa i to perverznog seksa

Domino Magazin 14.12.2017
Norveška isključila FM radio zauvek

Prva zemlja koja je to uradila

Domino Magazin 14.12.2017
Evolucija krenula unazad

A ljudi postaju sve gluplji?

Domino Magazin 14.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.