Slika: Koliko nauke ima u naučnim časopisima?
Gradski život

Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Doktor prevara i kolege preuzimaju glavnu reč

flickr: Philip McMaster
Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Izgleda da je problem sa lažnim naučnim radovima mnogo veći nego što se mislilo. I ne, lažni doktori nisu samo naši političari.

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Ova “operacija” predstavlja prvu analizu uredničke uloge u naučnom izdavaštvu, dajući konkretne dokaze o problemu koji je sve prisutniji u naučnom svetu. Postoji izuzetno veliki broj naučnih časopisa koji činjenicu da naučnici moraju da objavljuju stručne članke koriste kao svoju prednost.

Takvi časopisi bi sve uradili za novac, pa ne proveravaju da li su istraživanja na koja se odnose radovi koje objavljuju nova ili stara, da li su radovi vredni objavljivanja i da li su, uopšte, tačni i precizni. Sve kao posledicu može da ima to da neki vredni radovi ne budu objavljeni u relevantnim publikacijama ili, još gore, da radovi i istraživanja koji nisu prošli stručnu proveru budu objavljeni, što doprinosi urušavanju ugleda nauke u javnosti.

Katarina Pisanski sa Univerziteta u Saseksu, koja je bila jedna od učesnica ove naučne “prevare”, kaže da su autori istraživanja došli na ovu ideju došli kada je počeo da im stiže “apsurdno veliki broj” mejlova od redakcija časopisa sa zahtevom da im šalju radove koji su van njihovog polja stručnosti.

Istraživači su kreirali lik “doktora Prevare” i učinili ga vidljivim na internetu i pripisali mu nasumično izabranih 120 naučnih radova, uglavnom sumnjivog porekla i stručnosti. Trećina časopisa sa crne liste (Jeffrey Beall’s blacklist) prihvatilo je doktora za urednika.

Ne samo da takvi časopisi pogrešno informišu javnost, već zbog njih i naučne institucije u očima te iste javnosti izgledaju veoma loše.

“Mi, pripadnici akademske zajednice, moramo da uradimo sve da obeshrabrimo one koji zahvaljujući časopisima lošeg kvaliteta ne doprinose promovisanju najbolje naučne prekse i postoje u nauci samo da bi zaradili novac”, zaključuje Katarina Pisanski.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

budućnost-besmrtnost
Ljudi će postati besmrtni do 2050. godine

Ali vam se neće baš dopasti kako

Domino Magazin 23.02.2018
Misteriozna vrata pakla su ubijala svakog ko uđe

A sada znamo i zašto

Domino Magazin 23.02.2018
Rast nivoa mora niko ne može da zaustavi

Prekasno je

Domino Magazin 23.02.2018
Ko je najprljaviji u Evropi?

I ko najčešće pere ruke

Domino Magazin 23.02.2018
Opportunity je već 5.000 marsovskih dana tamo

A trebalo je da radi samo 90 dana

Domino Magazin 22.02.2018
vremenska-prognoza-prolece-2018
AccuWeather objavio vremensku prognozu za proleće 2018

I Srbija na mapi pred novu prolećnu 2018 sezonu

Domino Magazin 21.02.2018
Roboti već uveliko preuzimaju fabrike

A siromašni radnici postaju još siromašniji

Domino Magazin 21.02.2018
Ne treba vam tehničko znanje da biste uspeli

Ali jedna stvar vam jeste neophodna, smatra osnivač Alibabe Jack Ma

Domino Magazin 21.02.2018
životne-lekcije
6 životnih lekcija koje nikada ne naučimo do kraja

Neke stvari će vam biti jasnije...

Domino Magazin 20.02.2018
Sudanske piramide su luđe od onih u Egiptu

A niste ni znali da postoje

Domino Magazin 20.02.2018

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.