Slika: Koliko nauke ima u naučnim časopisima?
Gradski život

Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Doktor prevara i kolege preuzimaju glavnu reč

flickr: Philip McMaster
Koliko nauke ima u naučnim časopisima?

Izgleda da je problem sa lažnim naučnim radovima mnogo veći nego što se mislilo. I ne, lažni doktori nisu samo naši političari.

Grupa istraživača poslala je lažne radne biografije na adrese 360 naučnih časopisa u ime izmišljenog poljskog doktora, čije je ime prevedeno s poljskog jezika glasilo Dr Prevara (engl. Dr. Fraud). Čak 48 časopisa sa velikim zadovoljstvom je imenovalo lažnog doktora u svoj uređivački odbor.

Ova “operacija” predstavlja prvu analizu uredničke uloge u naučnom izdavaštvu, dajući konkretne dokaze o problemu koji je sve prisutniji u naučnom svetu. Postoji izuzetno veliki broj naučnih časopisa koji činjenicu da naučnici moraju da objavljuju stručne članke koriste kao svoju prednost.

Takvi časopisi bi sve uradili za novac, pa ne proveravaju da li su istraživanja na koja se odnose radovi koje objavljuju nova ili stara, da li su radovi vredni objavljivanja i da li su, uopšte, tačni i precizni. Sve kao posledicu može da ima to da neki vredni radovi ne budu objavljeni u relevantnim publikacijama ili, još gore, da radovi i istraživanja koji nisu prošli stručnu proveru budu objavljeni, što doprinosi urušavanju ugleda nauke u javnosti.

Katarina Pisanski sa Univerziteta u Saseksu, koja je bila jedna od učesnica ove naučne “prevare”, kaže da su autori istraživanja došli na ovu ideju došli kada je počeo da im stiže “apsurdno veliki broj” mejlova od redakcija časopisa sa zahtevom da im šalju radove koji su van njihovog polja stručnosti.

Istraživači su kreirali lik “doktora Prevare” i učinili ga vidljivim na internetu i pripisali mu nasumično izabranih 120 naučnih radova, uglavnom sumnjivog porekla i stručnosti. Trećina časopisa sa crne liste (Jeffrey Beall’s blacklist) prihvatilo je doktora za urednika.

Ne samo da takvi časopisi pogrešno informišu javnost, već zbog njih i naučne institucije u očima te iste javnosti izgledaju veoma loše.

“Mi, pripadnici akademske zajednice, moramo da uradimo sve da obeshrabrimo one koji zahvaljujući časopisima lošeg kvaliteta ne doprinose promovisanju najbolje naučne prekse i postoje u nauci samo da bi zaradili novac”, zaključuje Katarina Pisanski.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Kako izgleda život u Severnoj Koreji

Ljudi koji su pobegli pričaju

Domino Magazin 23.10.2017
Stiže velika promena vremena u Srbiji (već u toku noći počinje kiša)

Republički hidrometeorološki zavod je izdao upozorenje

Domino Magazin 22.10.2017
Otkriće koje sve menja o poreklu ljudi

9,7 miliona godina stare fosilizovane zube, za koje smatraju da mogu preokrenuti tok istorije.

Domino Magazin 22.10.2017
Evo gde će biti naša prva kolonija na Mesecu

Otkriveno idealno mesto

Domino Magazin 20.10.2017
Gde su nestale sve bube?

I zašto nam preti katastrofa na Zemlji...

Domino Magazin 20.10.2017
6 stvari koje morate da prestanete da radite

Ako želite da postanete uspešni

Domino Magazin 20.10.2017
Niko ne zna šta su misteriozne strukture u Saudijskoj Arabiji

A ima ih na stotine

Domino Magazin 20.10.2017
Pronađena najstarija igračka na svetu

Na dečijem groblju u Turskoj

Domino Magazin 20.10.2017
Kako da se skinete sa mobilnog

Ako ste navučeni, a jeste

Domino Magazin 20.10.2017
Da li ćete znati da ste mrtvi kada umrete?

Naučnici imaju odgovor i prilično je strašan

Domino Magazin 19.10.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.