Ako usred noći vidite nekoga da sadi cveće i lekovito bilje negde u Beogradu, ne zovite policiju, ni "čike u belom" – to je nova gradska baštovanska gerila.
Kako su baštice koje su članovi baštovanske gerile do sada sadili, brzo uništene, gerilci su rešili da jednu akciju sprovedu i danju kako bi drugima pokazali šta zapravo rade.
“Ovo je kraj u kojem ja živim i već sam jednom pokušao da oplemenim biljem ovaj zapušteni prostor, ali ubrzo je sve propalo. Zato sam sad rešio da zajedno sa prijateljima zasadim veću i bolju baštu. Posadili smo bosiljak, lavandu i čuvar-kuću kako bi sačuvala ovo naše mestašce, a to su ujedno i biljke koje teraju komarce”, objasnio je osnivač pokreta Gerila baštovani, Momčilo Antonijević na uglu ulica Mitropolita Petra i Čarlija Čaplina.
Momčilo se već 15 godina bavi sakupljanjem, proučavanjem i preradom lekovitog bilja, pa su ove gerilske akcije bile logičan nastavak njegovih interesovanja, piše Mondo. Takođe, zahvaljujući znanju koje o bilju poseduje, bira seme koje najbolje odgovara lokaciji.
Pokret Gerila baštovana u svetu postoji već 40 godina i oni uglavnom sade biljke koje ne zahtevaju neke posebne uslove. Nije retka pojava da u centru nekih svetskih prestonica stari automobil, poštansko sanduče ili slivnik, osvanu sa nabujalim cvećem.
Ovi “zeleni gerilci” u svojoj borbi za lepši grad koriste i posebno oružje – biljne bombe.
“To su bombe koje se prave od humusa, tu se stavi seme, to se malo prosuši i onda kad prolazite pored neke zapuštene, neugledne površine, samo bacite tu bombu i posle prve kiše ‘eksplodira’ cveće”, objašnjava Momčilo.
Reakcije na gerilsko ozelenjavanje grada su uglavnom pozitivne. Za samo nekoliko meseci koliko postoji grupa na Facebooku, Momčilo je dobio brojne poruke podrške.
“Javljali su mi se ljudi iz Novog Sada, Niša, Kragujevca, pitali su me kako oni mogu da učine nešto i da se pridruže akciji. Ljudi su zaista oduševljeni, a u najgorem slučaju nezainteresovani, dok nekih neprijatnosti nismo imali”, ističe Momčilo.
Za slučaj da naiđe neko od komunalne policije, gerilci za njih imaju spremnu taktiku.
“Sa sobom uvek vodimo neke lepe devojke, koje ne moraju ništa fizički teško da rade, već samo ako naiđe policija da se smeškaju i trepću dok mi ostali ne pobegnemo.”
Za kraj, gerila baštovani poručuju da niko ne može da čupa koliko oni mogu da sade i da im je upravo zbog toga najomiljenije seme prkosa.
Ka penzionisani vrtlar, vam odajem sva priznanja i čestitam. U Sarajevu sam kao rukovodilac na nivou opštine, znao i organizovano pomoći, takvim etuzijastima sa znanjem, radnicima a i sadnicama. Tamo gdije su oni dijelovali, bio je vidljiv njihov angažman i nama profesionalcima olakšan i čak smanjen obim radova na održavanju.