Mi se oslanjamo na naša sećanja ne samo za deljenje priča sa prijateljima ili učenje iz naših prošlih iskustava, već i za ključne stvari kao što je stvaranje osećaja ličnog identiteta.

Ipak, dokazi pokazuju da naše pamćenje nije toliko dosledno koliko bismo želeli da verujemo.

Što je još gore, mi smo često krivi za promenu činjenica i dodavanje lažnih detalja u naše uspomene, a da to ni ne shvatamo.

Da biste razumeli kako pamćenje radi razmislite o “gluvim telefonima”, igri u kojoj jedna osoba šapuće poruku osobi pored, koja je prosleđuje sledećoj osobi i tako do poslednje osobe.

Svaki put kada se poruka prenese može se desiti da je čovek pogrešno čuje ili shvati, pa će se neminovno izmeniti sadržaj. Vremenom se poruka može veoma razlikovati od originala.

Isto se može dogoditi i našim uspomenama.

Istraživanje pokazuje da, kada drugačije opišemo našu memoriju različitim publikama, to nije samo poruka koja se menja, ponekad je to i sama memorija. Ovo je poznato kao “efekat podešavanja slušalaca”.

Dokazano je da se naša sećanja mogu menjati spontano tokom vremena, kao proizvod kako, kada i zašto pristupamo njima. U stvari, ponekad jednostavno proba memorije može biti upravo ono što je čini podložnom promenama. Ovo je poznato kao “sugestivnost poboljšana dohvatom”.

Jedna teorija je da proba naših uspomena na prošle događaje može privremeno učiniti ta sećanja ispravnim. Drugim rečima, pronalaženje memorije može biti pomalo kao izvlačenje sladoleda iz zamrzivača i ostavljanje na direktnom suncu neko vreme. Do trenutka kada se naše sećanje vrati u zamrzivač, moglo bi prirodno da postane malo izobličeno, pogotovo ako se neko u međuvremenu upleo u to.

Ovo nas uči mnogo o tome kako se naša sećanja formiraju i pohranjuju. I mogli bi nas navesti da se zapitamo koliko su se naše najskuplje uspomene promenile od prvog puta kada smo ih zapamtili.

Istraživanja pokazuju da ljudi uglavnom nisu voljni da ulože vreme i trud u proveru tačnosti svojih sećanja.

Ali da li ste ikada otkrili neke male ili velike promene koje su se desile, malo je verovatno da je vaša dragocena memorija 100% tačna. Sećanje je ipak čin pripovedanja. I naša sećanja su uvek pouzdana samo kao najnovija priča koju smo sami sebi ispričali.

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime