Kako su nastale PČELE UBICE?

Greškom u laboratoriji naravno

Verovatno ste i vi čuli za opasne pčele ubice koje u rojevima napadaju sve što im se nađe na putu. E pa to nije niskobudžetni horor, već stvarna priča.

Sve je počelo kao mali i ne previše bitan pokušaj povećanja proizvodnje meda u Južnoj Americi pedesetih godina prošlog veka. A onda je na hiljade besnih mutantskih pčela pobeglo.

Rad na razvoju novih pčela započeo je u laboratoriji Rio Claro u Brazilu 1957. godine. Eksperiment je vodio biolog Warcvick E. Kerr koji je na poziv Brazilske Vlade trebalo da stvori novu vrstu pčela koje bi proizvodile više meda. Problem je bio što se evropske vrste pčela nisu dobro prilagodile uspavljućoj vrućini Brazila, piše IFLScience.

“Evropske  pčele su se po ceo dan samo izležavale u ležaljkama i pile limunadu”, kaže Eric Mussen, stručnjak za apikulturu na Kalifornijskom Univerzitetu Davis. “Kako nije imao previše iskustva sa razmnožavanjem životinja, dr Kerr je mislio da ako bi u evropske pčele medarice stavio neke afričke gene, rezultat bi bio hibrid koji bi bio uspešniji u prikupljanju meda u tropskim uslovima od običnih evropskih pčela, naviklih na umerene klimatske uslove.”

Kerr i njegov tim zaista su uspeli da naprave mutantske pčele. Kao evropske pčele i dalje su pravile med, ali su bile izdržljive kao afričke. U početku sve je izgledalo super, pošto su nove pčele pravile gomilu meda. Ali nedugo zatim naučnici su primetili da pčele imaju još jednu karakteristiku – ludački karakter.

I posebno ekstremne instinkte za obranu svoje kolonije.

A onda je pod još nerazjašnjenim okolnostima na hiljade ovih hibridnih pčela pobeglo u divljinu.

“Nekih dvadesetak kolonija uspelo je da pobegne u divljinu posle čega su ‘preuzele’ brojna područja Južne i Srednje Amerike”, objašnjava dr. Mussen.

Kerr je mislio da će pčele brzo izumreti u novom okruženju, ili da će se barem njihove agresivne karakteristike ublažiti nakon parenja sa običnim evropskim pčelama.

Ali to se nije dogodilo.

Do sredine osamdesetih pokorile su obe Amerike i stigle do Kalifornije, Teksasa, Arizone ili Floride.

U međuvremenu su ubile najmanje 400 ljudi koje su izbole do smrti. Poslednja smrt zabeležena je pre nekoliko dana u Belizeu. Zanimljivo je da i pored reputacije otrov ovih pčela nije ništa jači od onoga koji imaju normalne evropske.

“Ubod afričke pčele nije ništa opasniji od njene evropske rođake, pa je smrtna doza oko 1.000 uboda.”, rekao je profesor Francis Ratnieks, sa Unierziteta u Sussexu. “One su jednostavno opasnije zato što je veća verovatnoća da će u velikim brojevima braniti svoju koloniju. Kako u jednoj koloniji može biti i više od 10.000 pčela, lako može doći do fatalne doze.”

Inače, pčele ubice nisu dobile ime zbog ubijanja ljudi.

Već drugih pčela.

Svoj nezgodan karakter pokazuju i u odnosu sa drugim pčelama. One će ako im se ukaže prilika ubiti maticu u košnici drugih pčela i zameniti je svojoj preuzimajući koloniju.

Nezgodne su, kažemo vam…

Još jedna zanimljivost za kraj. Pčele ubice su jedine pčele medarice koje danas mogu samostalno da prežive u prirodi (ne računajući Australiju).

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *