Koliko puta ste čuli da neko kaže – ranije nismo imali skoro ništa ali smo bili srećni. Verovatno puno. Možda se i vi sa nostalgijom sećate tih starih dobrih vremena osamdesetih ili čak devedesetih?
E pa takva osećanja uopšte nisu slučajna.
Naravno, izbori su dobra stvar i pružaju mogućnosti i naravno slobodu. Ali, stvar je u tome da previše izbora neće uvek doneti i više sreće. Naprotiv.
Na ovu ideju je prvi došao poznati psiholog Barry Schwartz, koji je 2004. i napisao knjigu Paradoks izbora – Zašto je više manje.
On je shvatio da previše izbora, od toga šta ćemo da obučemo, jedemo ili u koju školu ćemo upisati decu ne donosi olakšanje već osećaj anksioznosti i stresa.
Sagledajmo realno situaciju: svakog dana se suočavamo sa stotinom izbora. Moramo da se odlučimo za jednu od nekoliko desetina tarifa za mobilni, pakete za održavanje bankovnih računa, beskrajan izbor garderobe ili hrane za svaki obrok.
Da li smo sigurni da smo doneli pravu odluku? Da li su zasićene masnoće dobre ili možda ipak nisu? Da li provodite previše vremena ispred ekrana a mogli biste da se bavite sportom. Samo, da li voziti bicikl, otići na trčanje ili šetnju? Trčanje je loše za kolena. A šetnja možda nije dovoljno intenzivana.
“Na kraju ćemo završiti manje zadovoljni, nego da smo imali manje mogućnosti izbora”, objašnjava Schwartz.
Stvar je u tome da će velika mogućnost izbora često učiniti da osećamo grižu savest i kajanje. Sumnjaćemo u sebe i pitati se da li smo pogrešno odabrali.
“Stalno mislimo da će naši životni izbori dovesti do očekivanih rezultata – sreće, sigurnosti, osećaja smisla – a da će bolji izbori dovesti da manjih rizika”, kaže Schwartz i dodaje da su ljudi često iracionalni u donošenju odluka.
Profesorka Renata Salecl objašnjava da toliko izbora doprinosi stvaranju anksioznosti kod potrošača. Mislićemo da je naša krivica zato što toliko plaćamo za telefon ili internet, kada su bolje ponude tu pred našim nosem ali ih mi nismo odabrali.
“Trošimo puno vremena na istraživanje ponuda. Ali njih je toliko da na kraju nećemo ni napraviti izbor.”
A kada ne radimo ništa, korporacije zarađuju na našoj inertnosti i mi smo svesni toga pa se osećamo još gore.
Takođe, izbor stvara i veoma visoka očekivanja. Zamislite farmerke. Nekada ste mogli da kupite otprilike jedan model pantalona. I bio je takav kakav je, svima je stajao podjednako loše.
Danas imate na desetine prodavnica a u svakoj od njih na desetine modela i na desetine boja. Zato ćemo umisliti da postoje savršene farmerke koje negde čekaju na nas. A kada izađemo iz prodavnice bićemo nesrećni.
Schwartz kaže da u jednom trenutku izbor prestaje da bude pozitivan za nas i objašnjava da paradoks izbora prati inverznu U krivu prema zadovoljstvu. Sa porastom izbora poćinje zadovoljstvo da raste, ali posle određene količine ponuđednih opcija počinje da pada. Pojednostavljeno, ni malo, ni puno izbora ne valja.
A kako su danas čak i obrazovanje, penzioni sistem ili zdravstvena zaštita postali predmet konzumerizma i ličnih odluka potrošača jasno je da se ljudi nalaze u prilično komplikovanoj situaciji.
Ipak, čini se da postoji rešenje. “Tajna sreće su niska očekivanja”, zaključuje Schwartz.
Uz to, trebalo bi da odluke donosimo racionalno. U tome će nam pomoći ovih 6 koraka:
1. Definišite ciljeve
2. Razmislite o važnosti svih ciljeva
3. Odredite opcije
4. Definišite koliko je realno da svaka od opcija doprinese ostvarenju cilja
5. Odlučite se za plan
6. Promenite ciljeve ako je potrebno
