Kako je u stvari nastala BRZA HRANA?

Sve je počelo od hamburgera, hot doga i sladoleda

Brza hrana. Svi je volimo. Ukusna je. Jeftina. Ima je na svakom koraku. I obično nije baš previše zdrava. Samo, kako, kada i gde je nestala?

Izraz brza hrana prvi put se pojavio 1954. godine, ali ona je ipak nastala nešto ranije. Početkom dvadesetog veka. Naravno u Americi.

I sve je počelo od tri jela: hamburgera, hot doga i sladoleda u kornetu.

Prvi je postao popularan hamburger i to već krajem 19. veka. Zapravo niko ne zna gde je napravljen prvi hamburger. Urbana legenda kaže da potiče iz Hamburga u Nemačkoj. Baš kao što je Bolonjska mortadela iz Bolonje ili Frankfurter kobasica iz Frankfurta. Ali problem sa tom teorijom je što u Hamburgu ne postoji tradicija pripremanja mlevenog mesa. U stvari tamo nisu ni čuli za hamburger dok nije stigao iz Amerike.

Tako da je drugi kandidat gradić Hamburg u državi New York. Mada ni za njega nema jakih dokaza.

U svakom slučaju prvi put je zabeležen u receptu iz Boston Žurnala od 16. februara 1884. godine gde piše: „uzmemo pile i skuvamo ga a onda ga isečemo kao kada se meso seče za hamburšku šniclu.“

Dakle, meso se u početku seklo a nije se mlelo. Uz to, prvi hamburgeri nisu bili kao što ih mi znamo, već su zapravo bili komad iseckanog mesa koji je podsećao na ćuftu. Ona se jela nožem i viljuškom.

Kao što se ne zna odakle potiče recept, ne zna se ni ko je prvi stanjio tu grudvu mesa i stavio je između dva parčeta hleba.

U prvo vreme, vlasnici restorana su hamburger doživljavali kao odličan način da se reše ostataka mesa. Zbog čega i nije imao baš dobru reputaciju.

Ali onda su se 1921. godine pojavila dvojica preduzetnika u državi Kanzas koji su napravili Beli zamak, prepoznatljivi restoran brze hrane u obliku zamka. Njihovi hamburgeri su bili za tadašnje standarde relativno sigurni. Uz to su restorani bili izuzetno čisti i uredni, što je već bila retkost. Takođe, od pola kile mesa pravili su čak 18 hamburgera što znači da su bili zaista minijaturni. I koštali su samo 5 centi. 
A to je bila dobitna kombinacija. Tako se širom Amerike vrlo brzo pojavila gomila restorana koji su imitirali ovaj koncept. Neki od njih i danas rade.

Otprilike istovremeno viršla je probijala svoj put do širokih narodnih masa. Ni ona nije baš bila vrhunskog kvaliteta, pa se nazivala i proizvodom punim đubreta iz mesare. A to se ni do danas nije baš mnogo promenilo.

Ipak, proslavila se kada je popularni karikaturista Ted Dorgan početkom dvadesetog veka nacrtao jazavičara u zemički. Tako je nastao Hot Dog. Tako blesavo ime je samo pomoglo da se još jedan jeftin i ukusan proizvod koji se uz to lako konzumira na ulici vrlo brzo proširi širom planete.

Na kraju, tu je i sladoled u kornetu. Izum je predstavljen 1904. godine na Sajmu u Sent Luisu. Legenda kaže da su prodavac sladoleda i prodavac vafla imali štand jedan pored drugog i onda shvatili da bi zajedno, kombinovanjem svojih proizvoda, mogli da prodaju mnogo više svojih poslastica.

Nažalost ta priča verovatno nije istinita pošto je kornet postojao i ranije. Čak deceniju ranije kada ga je patentirao Italo Markioni.

Na kraju, ubrzo su se pojavili i lanci brze hrane koji su svuda pružali identičan kvalitet proizvoda. I to je bilo dovoljno da brza hrana osvoji naš svet.

A na vam je samo da uzmete jedan fin hamburger i prepustite se uživanju…

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *