Lažne vesti su bukvalno preplavile medije u poslednje vreme. A kod nas u ovim krajevima kao da je situacija još i gora nego u drugim zemljama.
Ako ne verujete, pogledajte na portalu Raskrinkavanje gde možete da vidite dokle ide bizarnost lažnih vesti u domaćim medijima.
Inače nova istraživanja pokazuju kako mladi pri pretraživanju internet sadržaja često ne znaju da prepoznaju istinu od laži ili vesti od oglasa.
Iako su mladi vešti u korišćenju tehnologije oni teško prepoznaju lažne vesti, piše Diane Shipley za Mashable.
Vesti se najčešće šire preko posrednika, društvenih mreža i medija kao što su YouTube, Twitter, Instagram i Facebook. Te platforme često ne navode izvor informacije i sve vesti prikazuju na sličan način, zbog čega je teško zaključiti dolaze li iz pouzdanih ili nepouzdanih izvora.
Zato je važno da postoje mediji i izvori u koje čitoaci veruju, a upravo je na društvu i roditeljima da objasne koji su programi i sadržaji pouzdani i prihvatljivi i zašto je to tako.
Mlade treba osposobiti da na određene sadržaje gledaju iz nekoliko kutova.
Ipak, to ne znači da ih treba učiti cinizmu i uverenju kako iza svih informacija koje kruže u medijima stoji skriveni motiv.
Psiholog David Anderson savetuje roditelje da o lažnim vestima razgovaraju strpljivo i oprezno i preporučuje povremeno zajedničko pretraživanje internet sadržaja.
Dakle, objasnite mladima ali i penzionerima zašto da ne veruju domaćim tabloidima.
