Slika: Kada je Zemlja dobila kiseonik
Gradski život

Kada je Zemlja dobila kiseonik

Trenutak kada počinje višećelijski život

flickr: Kevin Gill
Kada je Zemlja dobila kiseonik

Prvi značajni, nepovratni priliv kiseonika u Zemljinu atmosferu dogodio se pre skoro 2,33 milijarde godina, što je, naposletku, dovelo do nastanka višećelijskog života, međutim naučnici su nedavno uspeli da marginu greške na tako velikom broju svedu na “svega” plus-minus sedam miliona godina.

Na taj način, kako se navodi u istraživanju stručnjaka američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), objavljenog u naučnom magazinu “Science Advances”, smanjena je dosadašnja margina greške koja je iznosila između deset miliona i više stotina miliona godina.

Do otkrića su došli analiziranjem sedimentnih jezgra i određivanjem glavnog prelaza u obrascu maseno nezavisne frakcije izotopa sumpora (S-MIF).

Iako danas 21 odsto Zemljine atmosfere čini kiseonik, taj gas nije oduvek bio dovoljan da bi ga koristila živa bića, štaviše, tokom prve dve milijarde istorije Zemlje nije ga bilo dovoljno.

Istraživači su utvrdili da je porast kiseonika u atmosferi, iako veoma mali, trajao od milion do deset miliona godina, a zatim izazvao čitav niz događaja koji su na kraju rezultirali nastankom višećelijskog života.

“To je bio početak dugog perioda koji je kulminirao stvaranjem kompleksnog života. Bilo je potrebno, grubo rečeno, oko 1,7 milijardi godina da evoluiraju životinje slične onim koje danas poznajemo”, rekao je profesor Odeljenja za zemaljsko, atmosfersko i planetarno istraživanje (EAPS) MIT-a Rodžer Samons.

Naučnici su uglavnom saglasni da je kiseonik nastajao u okeanima kao nusprodukt cijanobakterijske fotosinteze pre tri milijarde godina i da ga u atmosferi nije bilo jer su ga u tome sprečavali gladni mikrobi ili gvožđe.

“Možda je i ranije bilo privremenih ispuštanja kiseonika u atmosferu, ali njihovo obilje i trajanje trenutno ne mogu da se izmere”, rekao je Samons, koji je objasnio da se sve to promenilo velikom oksidacijom.

Kako je istakao preciznije određenje početka takozvane velike oksidacije moglo bi stručnjacima da otkriju uzroke i mehanizme tog važnog događaja za živi svet na Zemlji.  izvor: b92

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

novogodišnje-rasprodaje-2018
Rasprodaje – Zima 2017 / 2018

Pregled najboljih novogodišnjih 2018 sniženja i akcija u Srbiji

Domino Magazin 13.12.2017
Misteriozni objekat proleteo pored zemlje

Naučnici misle da je možda i vanzemaljskog porekla

Domino Magazin 13.12.2017
Moćni saudijski princ ukinuo zabranu staru 35 godina

JUHU: Otvaraju se bioskopi

Domino Magazin 13.12.2017
Ova crna rupa krije tajnu o nastanku svemira?

Naučnici je nedavno otkrili

Domino Magazin 13.12.2017
NASA najavila novo veliko otkriće!

Kepler je otkrio NEŠTO zanimljivo!

Domino Magazin 12.12.2017
5 neočekivano najstarijih stvari u Srbiji

Ako ste mislili da znate koje su, NISTE bili u pravu!

Domino Magazin 12.12.2017
Lisica otela mački krevetac

A onda se pravila da je sve to normalno

Domino Magazin 12.12.2017
Američki vojnik koji je dezertirao u Severnu Koreju

Preminuo je u Japanu

Domino Magazin 12.12.2017
Ko je misteriozni predator koji jede velike bele ajkule

Sada je možda otkriveno

Domino Magazin 12.12.2017
Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.