lg

Još jedan nostalgični tekst od koga nam se povraća

Evo zašto šalje užasno pogrešne poruke

Po društvenim mrežama ovih dana se ponovo kao blesav deli još jedan iz serijala nostalgičnih tekstova o tome kako je nekada bilo sve super, a kako je danas sve užas.

Samo, jedno je prisećati se starih igračaka i muzike, a drugo promovisati pogrešne vrednosti i anti civilizaciju. Ovaj tekst koji u naslovu kaže da je za sve rođene od 1950. do 1980. godine je toliko imbecilan da smo morali da ga analiziramo:

Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes…

– I upravo zbog čega je danas Srbija među vrhu najnezdravijih zemalja u Evropi. Primarijus dr Petar Borović nedavno je upozorio da je Srbija u samom vrhu Evrope po prekomernoj potrošnji cigareta. Od posledica duvana u našoj zemlji umre između 16.000 i 17.000 građana svake godine.

Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rolšuama…

– Opasne nesreće kod najmlađih biciklista su se od 1975 godine do danas smanjile za neverovatnih 88 posto. Upravo zbog kaciga. Istovremeno oko 90 procenata biciklista koji ginu, u nesreći nije nosilo kacige. Sa druge strane samo 17 posto onih koji su nosili kacige je zadobilo povrede opasne po život.

Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.

– Jel ovu vodu: profesor na Katedri zaštite voda na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Božo Dalmacija izjavio je da oko 800.000 vojvođana pije vodu u kojoj ima arsena. Dugogodišnje izlaganje aresnu povećava rizike od raka.

Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga… Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koji su i tada bili puni šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…

– I zato ste danas svi krezavi: Tek 8,5 odsto stanovnika Srbije ima sve svoje zube, dok 9,3 odsto građana nema nijedan zub u vilici. Sa tom statistikom Srbija je, nažalost, evropski rekorder po broju krezubih i bezubih pacijenata. Doc. dr Miodrag Šćepanović sa Klinike za stomatološku protetiku Stomatološkog fakulteta za RTS kaže da iako je protetika za veći broj stanovnika nedostupna.

Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše. Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.

– Ako šamar nije zlostavljanje šta onda jeste? Nasilje je veliki problem i danas u Srbiji i svaka treća žena je žrtva fizičkoga nasilja. Takođe, zlostavljanje u porodici je najteži oblik nasilja nad decom sa najkompleksnijim i najtraumatičnijim posledicama. A šamaranje jeste zlostavljanje.

I nikad nije bilo problema.

– To što se ćutalo o problemima ne znači da ih nije bilo. A deca uplašena šamaranjem sigurno neće razgovarati o svojim problemima.

Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem.

– Teže ne znači uvek i bolje kao što glupost nije isto što i hrabrost.

Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali, nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi… Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.

– I verovatno zbog toga je Srbija prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion ljudi nema ni osnovnu školu.

Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji, samo dva i to drugi tek od popodne, nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet sobe… Mi smo imali prijatelje i družili smo se sa njima!

– OK, tada nije bilo interneta i telefona. Ali u to vreme jeste bilo televizije i nekih drugih dostignuća. Znate kako se tek lepo družilo bez TVa i na konjskim zapregama? A tek kada se pešačilo 15 kilometara do škole? To su bila prijateljstva! A tek u ratu što se steknu prijatelji.

Padali smo s drveća, znali da se isečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.

– Ne idu ni danas, ali doktori imaju efikasne procedure kako bi otkrili nasilnike i zaštitili decu.

Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe stripova i sve smo to preživeli bez posledica!

– Petarde i uopšte pirotehniku treba veoma ozbiljno da shvate roditelji i svi koji su u kontaktu sa decom, jer primena pirotehničkih sredstava može da izazove ozbiljne posledice koje ostavljaju trajan invaliditet kod dece, a nekada mogu i da ugroze život, izjavio je direktor Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete Đorđe Kravljanac.

A što se tiče stripova, danas je u prodaji VEĆI izbor mnogo BOLJIH stripova koji nisu bili tako naivni kao nekada, nego su ozbiljni sa velikom umetničkom vrednošću i po njima se stvaraju filmovi i serije…

Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!

– Da li je ovo promocija kriminala?

Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas.

– Možda, ali ne i vaša generacija u Srbiji. Vaša generacija je dala i ratove devedesetih, potrošila sve što su zaradili vaši dedovi a bedne penzije će primati od doprinosa koje uplaćuju mladi.

Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!

I ti pripadaš toj generaciji?

Čestitam! Možda ćeš želeti podeliti ovo s ostalima koji su imali sreće da odrastu kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli da određuju kako treba živeti! Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali!

– Onda najbolje da se vratimo u pećine kako bismo svi otkrili pravi život bez moderne medicine, nauke, socijalne pravde i drugih budalaština koje su izmislili advokati, države i vlade?

1 comment on “Još jedan nostalgični tekst od koga nam se povraća”

  1. Nije baš sve tako kako pišete. I malo preteraste. Pa niko nije lud da danas vaspitava decu tako, ili da živi kao njihovi rodtelji pre 30 godina.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *