Po društvenim mrežama ovih dana se ponovo kao blesav deli još jedan iz serijala nostalgičnih tekstova o tome kako je nekada bilo sve super, a kako je danas sve užas.
Samo, jedno je prisećati se starih igračaka i muzike, a drugo promovisati pogrešne vrednosti i anti civilizaciju. Ovaj tekst koji u naslovu kaže da je za sve rođene od 1950. do 1980. godine je toliko imbecilan da smo morali da ga analiziramo:
Prvo, preživeli smo i rođeni smo normalni, iako su naše majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pušile i radile do zadnjeg dana trudnoće i nikad nisu bile testirane na dijabetes…
– I upravo zbog čega je danas Srbija među vrhu najnezdravijih zemalja u Evropi. Primarijus dr Petar Borović nedavno je upozorio da je Srbija u samom vrhu Evrope po prekomernoj potrošnji cigareta. Od posledica duvana u našoj zemlji umre između 16.000 i 17.000 građana svake godine.
Kao deca, vozili smo se u automobilima bez pojasa i vazdušnih jastuka i nismo morali da imamo kacige na glavi za vožnju biciklom ili na rolšuama…
– Opasne nesreće kod najmlađih biciklista su se od 1975 godine do danas smanjile za neverovatnih 88 posto. Upravo zbog kaciga. Istovremeno oko 90 procenata biciklista koji ginu, u nesreći nije nosilo kacige. Sa druge strane samo 17 posto onih koji su nosili kacige je zadobilo povrede opasne po život.
Pili smo vodu iz creva za zalivanje bašte, a ne iz flašica kupljenih u velikim trgovačkim lancima.
– Jel ovu vodu: profesor na Katedri zaštite voda na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine Prirodnomatematičkog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Božo Dalmacija izjavio je da oko 800.000 vojvođana pije vodu u kojoj ima arsena. Dugogodišnje izlaganje aresnu povećava rizike od raka.
Delili smo flašicu kokte, kole ili nare sa našim prijateljima i niko nije umro zbog toga… Jeli smo mlečne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili sokove koji su i tada bili puni šećera, ali nismo bili debeli zato što smo smo se stalno igrali napolje…
– I zato ste danas svi krezavi: Tek 8,5 odsto stanovnika Srbije ima sve svoje zube, dok 9,3 odsto građana nema nijedan zub u vilici. Sa tom statistikom Srbija je, nažalost, evropski rekorder po broju krezubih i bezubih pacijenata. Doc. dr Miodrag Šćepanović sa Klinike za stomatološku protetiku Stomatološkog fakulteta za RTS kaže da iako je protetika za veći broj stanovnika nedostupna.
Izlazili smo iz kuće ujutro i igrali se po ceo dan, žmurke, graničara, lopova i pandura, kraljica 1-2-3, kauboja i indijanaca, fantoma i svega ostalog što je samo dečja mašta bila u stanju da smisli, sve dok se nije upalila ulična rasveta koje ionako nije bilo previše. Neretko nas niko nije mogao naći po ceo dan, pa je i roditeljski šamar bio deo vaspitanja, a bez zlostavljanja u porodici.
– Ako šamar nije zlostavljanje šta onda jeste? Nasilje je veliki problem i danas u Srbiji i svaka treća žena je žrtva fizičkoga nasilja. Takođe, zlostavljanje u porodici je najteži oblik nasilja nad decom sa najkompleksnijim i najtraumatičnijim posledicama. A šamaranje jeste zlostavljanje.
I nikad nije bilo problema.
– To što se ćutalo o problemima ne znači da ih nije bilo. A deca uplašena šamaranjem sigurno neće razgovarati o svojim problemima.
Provodili smo čitave dane praveći trkačke daske od otpada iz podruma ili šupe, spuštali se niz ulice zaboravljajući da nismo napravili kočnice. Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica, naučili smo kako da rešimo problem.
– Teže ne znači uvek i bolje kao što glupost nije isto što i hrabrost.
Mi nismo imali imaginarne prijatelje. Mi prijatelje nismo dodavali, nego ih vremenom sticali! Nismo imali ni probleme s koncentracijom u školi… Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali školskog psihologa i vaspitača pa smo ipak završavali nekakve škole.
– I verovatno zbog toga je Srbija prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, gde više od milion ljudi nema ni osnovnu školu.
Nama nisu prodavali drogu ispred škole. Nismo imali playstation, nintendo, x-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji, samo dva i to drugi tek od popodne, nismo imali video rekordere, surround sound, mobilne, kompjutere, internet, čet sobe… Mi smo imali prijatelje i družili smo se sa njima!
– OK, tada nije bilo interneta i telefona. Ali u to vreme jeste bilo televizije i nekih drugih dostignuća. Znate kako se tek lepo družilo bez TVa i na konjskim zapregama? A tek kada se pešačilo 15 kilometara do škole? To su bila prijateljstva! A tek u ratu što se steknu prijatelji.
Padali smo s drveća, znali da se isečemo na staklo, slomimo zub, nogu ili ruku, ali naši roditelji nikada nisu išli na sud zbog toga.
– Ne idu ni danas, ali doktori imaju efikasne procedure kako bi otkrili nasilnike i zaštitili decu.
Igrali smo se s lukom i strelom, gradili tvrđave od snega, bacali petarde za Novu godinu, čitali hrpe stripova i sve smo to preživeli bez posledica!
– Petarde i uopšte pirotehniku treba veoma ozbiljno da shvate roditelji i svi koji su u kontaktu sa decom, jer primena pirotehničkih sredstava može da izazove ozbiljne posledice koje ostavljaju trajan invaliditet kod dece, a nekada mogu i da ugroze život, izjavio je direktor Klinike za dečju hirurgiju Instituta za majku i dete Đorđe Kravljanac.
A što se tiče stripova, danas je u prodaji VEĆI izbor mnogo BOLJIH stripova koji nisu bili tako naivni kao nekada, nego su ozbiljni sa velikom umetničkom vrednošću i po njima se stvaraju filmovi i serije…
Vozili smo se biciklom ili išli peške, dotrčali do prijateljeve kuće, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kuću da se družimo i budemo zajedno! Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu plaćali kauciju da nas izvuku. U stvari, bili su često stroži nego sam zakon!
– Da li je ovo promocija kriminala?
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji sveta. Naše generacije su dale najbolje pronalazače i naučnike do danas.
– Možda, ali ne i vaša generacija u Srbiji. Vaša generacija je dala i ratove devedesetih, potrošila sve što su zaradili vaši dedovi a bedne penzije će primati od doprinosa koje uplaćuju mladi.
Imali smo slobodu, pravo na greške, uspeh i odgovornost. I naučili smo da živimo sa tim!
I ti pripadaš toj generaciji?
Čestitam! Možda ćeš želeti podeliti ovo s ostalima koji su imali sreće da odrastu kao prava deca, pre nego što su advokati, države i vlade počeli da određuju kako treba živeti! Možda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vašoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali!
– Onda najbolje da se vratimo u pećine kako bismo svi otkrili pravi život bez moderne medicine, nauke, socijalne pravde i drugih budalaština koje su izmislili advokati, države i vlade?
Nije baš sve tako kako pišete. I malo preteraste. Pa niko nije lud da danas vaspitava decu tako, ili da živi kao njihovi rodtelji pre 30 godina.