Plastike ima svuda, mora i okeani prepuni su plastičnih otpadaka, ona se razlaže na sitne delove pa zato plastike ima u školjkama, ribama.

Naučnici su mislili da te sitne čestice ipak ne mogu da budu u voću i povrću. Ali sada je jedno istraživanje pokazalo da ipak mogu.

Najviše plastike ima u šargarepi, jabukama, kruškama, brokoliju, zelenoj salati.

I upravo delimično razložena plastika pomoću vode stiže u korenje biljaka a onda i na naše tanjire.

Biljke u kojima se nalazi mikroplastika su manje, korenje je kraće.

Mikroplastika se prvo akumulira u zemlji a zatim preko korenja dospeva u biljku. I onda je mi pojemo pa završava u našem organizmu i čak ćelijama.

Samo 2015. godine u svetu je proizvedeno 350 miliona tona plastike a većina je završili na otpadu, u morima i okeanima.

Naučnici upozoravaju da se moraju nastaviti istraživanja kako bi se utvrdilo na koji način plastika iz biljaka utiče na naš organizam.

Kako se čestice plastike nalaze u biljkama a one su hrana životinjama i meso koje kupujemo u sebi sadrži ovaj tako rasprostranjen materijal u našim kućama.

Poslednjih decenija ljudi su organizovali brojne organizacije za zaštitu prirode, pri mnogim vladama postoje i poebna tela koja brinu o zaštiti okoline. Apeluje se na ljude da smanje upotrebu plastike i zamene je drugim materijalima koji su često prilično skuplji od plastike pa je i to veliki problem. Mnoge zemlje zabranama pokušavaju da smanje upotrebu plastičnih kesa, slamčica. Ali da bi se to i ostvarilo potreban je angažman, zakonska regulativa, edukacija ljudi i novčana potpora. To u mnogim nerazvijenim zemljama nije moguće. Ipak, inicijative postoje. Umetnici i kreativci u tim zemljama od plastičnog otpada prave umetnička dela, igračke za decu, obuću u želji da ovaj otpad ne završi u prirodi.

Sve u svemu, bitka za smanjenje upotrebe plastike tek nam predstoji.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime