Slika: Intervju: Kristina Duran, IKEA
Gradski život

Intervju: Kristina Duran, IKEA

Švedsko nasleđe u dizajnu nameštaja

Intervju: Kristina Duran, IKEA

Kristina Duran, arhitekta unutrašnjeg uređenja prostora u kompaniji IKEA radi na otvaranju prve robne kuće švedske kompanije u Beogradu. Pre nego što je došla u Beograd radila je IKEI u Zagrebu, kao i Jordanu i Kuvajtu. Za Domino Magazin Kristina govori o švedskom nasleđu i kulturi življenja, o tome šta kupci u Srbiji očekuju od IKEA proizvoda i kako će švedska kompanija moći da ulepša naše domove ali i unapredi život.

Domino Magazin: Kada je IKEA otvorila malu prodavnicu u Beogradu 1991, u Bazaru je objavljen tekst u kome je između ostalog o švedskom stilu života pisalo: “Svaki luksuz je stran, neprilično je razmetati se bogatstvom, živi se jednostavno u harmoniji sa prirodom i svakodnevnim skromnim potrebama – i u tome je ključ za razumevanje švedske kulture i stanovanja”.

Koliko se to u međuvremenu promenilo?

Kristina Duran: Kultura stanovanja je sastavni deo životne filozofije Šveđana i usko je povezana sa švedskom tradicijom. Kroz istoriju i uticaj evropskih stilova 18, 19, 20. veka, švedska kultura stanovanja razvijala se paraleno uz njih ali je zadržala svoje čvrste prepoznatljive skandinavske korene. Ako posmatramo švedska sela u 18. veku, bilo na severu zemlje ili na području Dalarna jasno se vidi uticaj iz tog doba na današnju arhitekturu i izgled kuća. Sa druge strane, vrlo prepoznatljiv Gustavian stil unutrašnjeg uređenja sa kraja 18. veka pokazuje skandinavsku interpretaciju francuskog neoklasicizma, drugim rečima jasno definisan smer prema svetlim, pastelnim bojama, svetlosivom nameštaju, predivnoj rasveti, ali sve objedinjeno na jedan vrlo čist i sofisticiran način.

Uticaj prirode, suživot i veliko poštovanje prema prirodi deo je švedske tradicije koji se jasno predstavlja i kroz stanovanje. Iste vrednosti harmoničnog ali funkcionalnog življenja važe i danas i oblikuju svakodnevni život Šveđana.

DM: Po čemu bi danas mogao da se prepozna jedan švedski dom i da li postoji nešto, neki komad nameštaja koji se nalazi baš svuda?

KD: Skandinavski stil unutrašnjeg uređenja lako je prepoznatljiv, kroz organske forme nameštaja, svetle boje, prirodno drvo pa do dobro izbalanisirane rasvete. Švedski dom najčešće ima barem jedan dizajnerski primerak nameštaja a zaista je specifična rasveta na prozoru, koju Šveđani koriste pogotovo tokom dugih zimskih meseci.

DM: Koje su tvoje omiljene ikone skandinavskog dizajna, omiljeni komadi ili čak koncepti i rešenja? Koje su najvažnije lekcije za uređenje enterijera koje bismo mogli da naučimo od Šveđana?

KD: Naravno, ja sam veliki obožavalac skandinavskog dizajna i lista dizajnera kojima se divim i koje cenim je podugačka – Alvar Aalto, Bruno Mathsson, Verner Panton, Kaare Klint, Maria Vinka, Ebba Strandmark… bilo da se radi o dizajnerima koji su danas aktivni ili delovali u prošlom veku, zajednička prepoznatljiva crta je pristup svakom komadu nameštaja sa puno promišljanja o funkcionalnosti i upotrebljivosti nameštaja ili aksesoara za dom. Takođe sam veliki ljubitelj IKEA PS kolekcija, svaka saradnja IKEA sa dizajnerima za mene je izuzetna i uzbudljiva avantura, kao što je na primer SINNERLIG kolekcija koja je nastala u saradnji sa Ilse Crawford. Kada posmatramo radove skandinavskih dizajnera ono što bi posebno trebalo da nas ispiriše jeste poštovanje prirode i formi koje su prilagođene čovekovim potrebama, ali realnim potrebama za skladnim i funkcionalnim životom bez nepotrebnog luksuza koji na kraju može biti opterećujući faktor. I ta potreba za svetlom i korišćenje rasvete u svakom švedskom domu dobar je primer svima koji žele udoban dom.

DM: Kako zapravo izgledaju Life at home istraživanja i na koji način ona postaju input za nove proizvode ili čitava životna rešenja. Kako IKEA otkriva šta je ljudima potrebno? Pošto često ni ljudi sami ne znaju da im nešto treba dok ne vide to u ponudi.

KD: Life at Home istraživanja osnova su za razumevanje potreba i želja ljudi na tržištu. Najvažniji deo ovih istraživanja su posete domovima naših budućih kupaca, gde mi saznajemo kakve su navike ljudi, želje i potrebe. Ove informacije postaju polazna tačka za razvoj naših proizvoda.

DM: Uoči otvaranja prve robne kuće u Hrvatskoj, gde si takođe radila, objavljeni su neki zanimljivi podaci. Recimo da je prioritet za više od 60% građana Zagreba ispijanje kafe ili čaja, da mnogi imaju problem sa manjkom prostora i da bi hteli da bolje iskoriste balkone?

KD: Naravno, svako tržište ima svoje specifičnosti. Podaci koje ste naveli su tačni, Hrvati vole da piju kafu, borave napolju, nemaju najbolja rešenja za iskorišćavanje prostora iIi balkona. Na nama je da našim kupcima ponudimo najbolja rešenja kako bismo im olakšali ta pitanja i pomogli da stvore udoban i funkcionalan dom.

DM: Šta su otkrila vaša istraživanja u Srbiji?

KD: Srbi i Hrvati imaju slične navike, ljudi sa ovih prostora vole da se druže i vrlo su porodično povezani. To se posebno vidi u proslavi slave, kada se ljudi druže i borave oko porodičnog stola. Deca i uređenje dečijih soba takođe su vrlo bitni, tako da će IKEA ponuditi rešenja roditeljima kako bi što bolje iskoristili prostor i prilagoditi ga godinama deteta. Takođe, ostava je vrlo česta, ljudi vole da prave ajvar i zimnicu. Ti i slični podaci su nam smernice na šta moramo posebno da se fokusiramo.

DM: U intervjuu za Domino Magazin Helene Larsson, savetnica za kulturu u Švedskoj ambasadi u Beogradu, je rekla da je “kultura za sve ono što jedete, šta čitate, koju muziku slušate, radio, koji je veoma značajan u Švedskoj… To je sve kultura. Informacije i znanje dobijamo iz kulture, iz literature i veoma je značajna. Za mene je ona identitet osobe. Ali ne samo osobe već i nacija.

Koliko je IKEIN demokratski dizajn utemeljen na švedskoj kulturi i nasleđu? I koliko IKEA svojim konceptima i proizvodima može da unapredi navike, pa i kulturu ljudi koji ih koriste? Ljudi koji su zadovoljni svojim domom, biće zadovoljniji i na poslu, ljubazniji, opušteniji… To je jedna od ideja zar ne?

KD: Apsolutno. Nas kao pojedinca određuje okolina i društvo, ali lični identitet sami gradimo i sami biramo vrednosti u koje ćemo verovati. Kultura stanovanja jedan je od delova pristupa životu, to je naša intima i naše utočište od svakodnevice. Ako naše misli hranimo dobrom literaturom, telo zdravom hranom a okolini pristupamo na način da je činimo lepšom i skladnijom, svakako ćemo biti kompletniji ljudi i pojedinci koji daju dodatnu vrednost društvu u kome se nalaze.

IKEA želi da edukuje ljude kako da žive lepše i skladnije i da organiziraju svoj dom na najbolji mogući način. Zar nije lepše i inspirativnije započeti dan u dobro organizovanom kupatilu i završiti ga u udobnoj i lepoj spavaćoj sobi? Po mom mišljenju jeste.

DM: Već se zna da će IKEA u robnoj kući u Srbiji, koja se otvara ovog leta, ponuditi kompletan asortiman od oko 9.000 proizvoda. Koliko će se izložbene sobe razlikovati od onih u drugim zemljama?

KD: IKEA proizvodi su svuda isti, naravno zavisno od veličine robne kuće raspon proizvoda varira. Ali IKEA je prepoznatljiva svuda i to je njen zaštitni znak. Naravno, neka rešenja su drugačija na Bliskom istoku, Japanu ili Austriji na primer.  Ali proizvodi su isti i jednakog kvaliteta.

DM: IKEA za velika tržišta nudi neke specifične, lokalne proizvode. Da li se o tome razmišlja za zemlje u ovom delu Evrope? Džezve za domaću kafu recimo?

KD: Naravno, potrudićemo se da zadovoljimo svačiji ukus 🙂

DM: Kada je IKEA prvi put počela da predstavlja kolekcije sa poznatim dizajnerima? Koji je bio prvi takav proizvod? Da li su to bili skandinavski dizajneri i kako ih danas birate?

KD: Od kada je Marcus Engman postao IKEA Design Leader 2012. godine saradnja sa dizajnerima dobila je jednu sasvim novu dimenziju. On je stavio dizajn u fokus i počeo saradnju koja je rezultovala izvanrednim kolekcijama dizajnera poput Ilse Crawford, Katie Eary, Walter van Beirendonck, itd…

Ranije je IKEA lansirala svoje PS kolekcije svake dve do tri godine, ali sa Marcusom taj broj se popeo i do desetak godišnje.

To je izuzetan pomak i vrlo uzbudljiva avantura koja je dala svežinu i element iznenađenja IKEI na tržištu proizvoda za uređenje doma.

DM: Engman je nedavno za Business Insider rekao da je po njemu Klippan sofa verovatno najbolji IKEA proizvod. Koji je tvoj omiljeni predmet iz velike IKEA ponude? Ili više njih…

KD: Slažem se sa Marcusom da je KLIPPAN sofa legendaran IKEA primerak. Ja sam lično ljubitelj PS kolekcija a ako moram da izaberem jedan primerak koji mi je posebno drag (što je vrlo teško) izdvojila bih STRANDMON fotelju. Ona je za mene šarmantan komad nameštaja koji je primer skandinavskog dizajna koji je zadržao svoju privlačnost kroz decenije.

DM: Da li su ljudi u Srbiji dovoljno upoznati sa IKEA proizvodima? Recimo IKEA ima i odličan program za decu. Da li može da reši veliki problem roditelja – kako da dečija soba bude koliko-toliko sređena?

KD: Naravno, IKEA se posebno fokusirala na decu. Verujem da će roditelji, bilo da imaju malu bebu ili velike tinejdžere, naći rešenja koja će im omogućiti funkcionalne dečije sobe po cenama koje su prilagođene većini ljudi u Srbiji.

DM: Vodila si privatni studio, pisala i radila za različite magazine. Kakva su tvoja iskustva u IKEI, šta si naučila? Da li su otvorena neka nova vratanca za stvaralaštvo?

KD: Svaki posao ima svoje izazove i priliku za rast na profesionalnom i privatnom planu. Na moje veliko zadovoljstvo uvek sam radila u kreativnom okruženju sa dizajnerima, arhitektama i ljudima koji se bave stajlingom i imaju razvijeno oko za estetiku. Moje putovanje sa kompanijom IKEA započelo je u Zagrebu, gde sam naučila puno o IKEA načinu poslovanja i IKEA vrednostima i stvorila draga poznanstva. Nakon toga sam radila na projektima na Bliskom istoku, Jordanu i Kuvajtu koji su mi ostali u predivnom sećanju i proširili moje vidike na različite načine.

Sada sam već par meseci u Beogradu i potrudiću se da ljudi u Srbiji dobiju svoju prvu IKEA robnu kuću koju toliko željno očekuju. Raditi sa IKEA-om je zabavno i uzbudljivo iskustvo i radujem se novim izazovima koji me čekaju.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017
7 najstarijih stvari na planeti su vrlo zanimljive

Ovo sigurno niste znali

Domino Magazin 11.12.2017
OVO stiže i u Srbiju: Nevreme širom Evrope

I da li bi trebalo da se brinemo

Domino Magazin 11.12.2017
Fizičar zna kako da napravimo Zemlju 2.0

Ali je njegova ideja pomalo uznemirujuća

Domino Magazin 11.12.2017
Pronađen novi oblik materije

Prvi put dokazano postojanje ekscitonijuma

Domino Magazin 11.12.2017
Za ovo vreme je kriv Kim Jong Un

Popeo se na svetu planinu i neko će UMRETI

Domino Magazin 10.12.2017
Ovo su najgluplje zemlje sveta

Srbija na jakom mestu, ali Hrvatska nas je prešišala

Domino Magazin 10.12.2017
Devet hiljada ljudi sakupilo novac za kupovinu dvorca u Francuskoj

Uzeli stvar u svoje ruke

Domino Magazin 09.12.2017
Već za 80 godina biće nepodnošljive vrućine, ekstremne oluje, požari…

Crna prognoza pred nama

Domino Magazin 09.12.2017
Pronađen Sveti Nikola?

Naučnici ubeđeni u autentičnost

Domino Magazin 08.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.