I dalje ne znamo šta je to eksplodiralo u Sibiru 1908 godine?

Ipak nije meteor izgleda

Najveća zabeležena eksplozija na svetu, ona u Sibiru jačine oko 185 bombi iz Hirošime, ostaje misterija posle objavljivanja novih podataka naučnika, koji su rekli da se ne radi o meteoritima, kao što se tvrdilo.

Ogromna vatrena lopta viđena je kako prelazi preko sibirskog neba 20. maja 1908., pre nego što je eksplodirala desetak kilometara iznad zemlje i sravnila sa zemljom 80 miliona stabala.

Italijanski naučnici su proveli 21 godinu proučavajući tzv. Tungusku eksploziju, tvrdeći kako je jezero Čeko ispunio krater nastao udarom, što je rezultiralo teorijom da je fenomen prouzrokovao meteorit, piše Daily Mail.

Ali nova studija ruskih geologa tvrdi da je ta ideja pogrešna, što bi značilo da je velika eksplozija, koja je osvetlila nebo nad celom Evropom, pa čak i Amerikom, i dalje misterija.

Brojne su teorije nastale o tome šta bi sve moglo biti uzrok te velike eksplozije, osim meteorita. Od jake vulkanske erupcije, do komete koja se uglavnom sastojala od leda, do male crne rupe koja se sudarila sa Zemljom, pa sve do vanzemaljaca koji su u NLO-u uništili meteor kako bi spasili Zemlju. Neki čak misle da je Tesla isprobavao svoj Zrak Smrti.

“Na nebu se čuo jak udar. Zatim je usledila buka poput kamenja koje pada sa neba, ili oružja koje puca. Zemlja se tresla”, ispričao je jedan Sibirac koji je bio čak 65 kilometara od epicentra.

Delovalo je kao da je došao sudnji dan. “Postalo mi je toliko vruće da nisam mogao da izdržim, kao da mi se košulja zapalila”, ispričao je drugi svedok. “Poželeo sam da skinem košulju i bacim je, a zatim se nebo odjednom zatvorilo. Začuo se jak udar a ja sam odbačen nekoliko metara”.

Podrhtavanja su se osetila sve do Britanije, a eksplozija je osvetlila nebo sve do Amerike. Merenja jezera Čeko koje je sproveo italijanski naučni tim ukazivala su na mogućnost da se radi o krateru nastalom udarom meteorita.

Još od prve sovjetske ekspedicije u ovo daleko područje Sibira, zbunjujući aspekt bio je nepostojanje tragova, poput kratera koje bi napravili komadi ili krhotine meteorita na tlu.

Italijanski naučnik Luca Gasperini sa Univerziteta u Bologni dugo je verovao da je upravo jezero Čeko, udaljeno nekih osam kilometara od epicentra, ta karika koja nedostaje u celom misteriju Tunguske.

Jezero se ne nalazi ni na jednoj karti Sibira iz doba carske Rusije, a seizmička merenja koja je sproveo njegov tim pokazala su kako su se u jezeru sedimenti nakupljali oko jednog veka.

A kada su otkrili ispod dna jezera leži gusti kameni materijal zaklučili su da je upravo to ostatak eksplodirajućeg meteorita.

Teorija Italijana zasnovana na načinu kako je uništeno drveće i tvrdi da su u atmosferu ušla dva tela. Jedno je eksplodiralo na visini od nekih osam kilometara, dok je drugo udarilo u Zemlju i stvorilo jezero Čeko.

Ipak, iako je mlado, jezero je ipak starije od 109 godina. Ruski su naučnici istražili sedimente s najdubljeg dela jezera, oko 50 metara ispod površine, sproveli geohemijsku i biohemijsku analizu.

Studija je pokazala da je najdublji uzorak star oko 280 godina, što znači da je jezero verovatno i starije, jer naučnici nisu uspeli da nabave uzorke sa samog dna sedimentnog sloja.

“Uostalom, ima i drugih dubokih, praktično okruglih jezera u rezervatu Tunguska, koja izgledaju poput jezera Čeko i verovatno su istog geološkog porekla”, stoji u izjavi sedišta ekspedicije u Ruskom geografskom društvu u Sibirskoj saveznoj oblasti.

“Geološko jezero deluje mlado. Ali ne dovoljno mlado da bi se moglo raditi o krateru koji je prouzrokovala eksplozija u Tunguski”, navode lokalni mediji, koji dodaju da je razlog formiranja ovih jezera misteriozan.

I tako Tunguska i dalje ostaje nepoznanica.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *