Golf u Beogradu

Uvod, istorija, loptice

Igra štapom i lopticom na travnatom terenu, koju je neko jednog dana nazvao golf, igra se vekovima, od starog Rima, preko srednjovekovne Francuske i Holandije, do današnjih dana. Ali budite oprezni kada se nađete u blizini nekog Škota – nipošto ne negirajte tezu da je njegova domovina jedina, prava, priznata postojbina golfa. U suprotnom, rizikujete ritualno žrtvovanje bacanjem u jezero Loh Nes, međ’ čeljusti čudovišta Nesi. Poslednji čovek koji se zainatio da izvesnom MekDonaldu objasni da se golf igrao i u drugim delovima sveta, završio je novinskim člankom u crnoj hronici.

Istini za volju, Škoti jesu razvili ovu igru, odredili pribor za golf i izgled terena za igru, postavili standarde i temeljna pravila igre i proširili je po čitavom svetu. Verovatno prvi golf klub u istoriji je The Honourable Company of  Edinburgh Golfers, osnovan 1744. godine u Edinburgu – takvo mišljenje prevladava zato što su prva pisana pravila golfa zabeležena upravo u ovom klubu. Tradiciju ustanovljavanja pravila i standarda nastavio je Royal & Ancient Society of St. Andrews Golfers, koji je i postavio standarde partije golfa na osamnaest rupa. St. Andrews i danas slovi za golferski Jerusalim, koga ljubitelji ovog sporta posećuju kao na hodočašću.

Golf je elitni sport, reći ćete. A šta je "elita", pitamo mi vas? Golf je izvor sportskog i takmičarskog duha, rekreacije, ali, istina je – i biznisa. Golf teren je stecište uspešnih poslovnih ljudi. Kako sama igra zahteva dosta vremena neprekinutog bilo čime van zamaha štapom – golf teren je idealno mesto za druženje sa klijentima, potencijalnim kupcima i ljudima od uticaja. To nije ni sport rezervisan samo za imućne ljude, jer se relativno skupa oprema može i iznajmiti. Poslednjih godina, ukidanje klasnog sistema u društvu odrazilo se i na golf, koji je postao pristupačan ljudima svih društvenih slojeva. Zahvaljujući fenomenu po imenu Tiger Woods, povećan je interes za golf i među etničkim manjinama. Kurs nije skup i od zelenog kartona, propusnice za ulazak na golf terene širom sveta,  vas ne deli malo bogatstvo. Treba samo malo upornosti i vremena.

Ali, budite oprezni – golf je uzrok mnogih propalih brakova i rasturenih veza, što potvrđuje stari dobri Tiger Woods. U to smo se uverili i boraveći na terenima beogradskog kluba na Adi Ciganliji (uzgred, traži se mlada ženska osoba sposobna da trpi novinara koji veći deo slobodnog vremena provodi na golf terenu u društvu kolega koji tragaju za sličnim osobama; kulinarske sposobnosti nisu neophodne).

Osnove

1. Igra se odvija u prirodi, na prostoru neuobičajeno velikom za sportove malim brojem takmičara (od 30 do 70 hektara).
2. Tereni nemaju strogo određenu veličina niti oblik, tako da na svetu ne postoje dva ista golf terena.
3. Cilj igre je ubaciti lopticu u devet ili osamnaest rupa, sa što manje udaraca.
4. Igrač nema nikakvog uticaja na protivnika, već utiče samo na sopstveni rezultat.
5. Golf je džentlmenski sport u kome vas protivnik neće izmlatiti palicom ako ga iznervirate, a nema ni publike koja će vas linčovati ako promašite gol.
6. Jedino u golfu možete zaigrati rame uz rame s vrhunskim igračima. Striktni propisi ove plemenite igre imaju naročita "handicap" pravila koja se odnose na amatere.
7. U golfu svi imaju iste uslove za pobedu, jer postoje tri startne pozicije za svaku stazu. Prva je za profesionalce i ona je na najvećoj udaljenosti od rupe. Druga je za muškarce amatere, a treća – najbliža rupi – je za žene.
8. Golf ima pozitivan uticaj na zdravlje – podstiče cirkulaciju, povećava pokretljivost i poboljšava koordinaciju tela, a uz to i potrošnju kalorija.
9. Partija golfa traje bar četiri sata, što je više nego dovoljno vremena da zaboravite na svakodnevne probleme i vratite potrebnu energiju.

Kako je golf dobio ime

Ne, nije u pitanju akronim za "Gentlemen Only, Ladies Forbidden", zaboravite to odmah ako ste negde čuli. To je samo uvrežena priča među raspuštenicama čiji su muževi zamenili toplinu doma za golf terene. Reč "golf", ako vas neko pita, potiče od staroholandskih i škotskih termina za palicu ("kolf", odnosno "golve"). Prvi put, termin golf se koristi u 16. veku.

Teren

Golf igralište (engl. golf course) je velika prirodna povrsina od, u proseku, 50 hektara (većina je između 30 i 70 hektara). Sastoji se standardno od 18 polja ili jama (engl. hole) , ali može imati i 9 jama koje se prolaze dva puta. Polja (jame) su većim delom prekrivena kvalitetnom travom, ali na njima ima i vodenih površina (bare, jezera, potoci, more), peščanih površina, grmlja, stabala, šumaraka i sličnih prepreka koje igri čine zanimljivijom. Golf teren se može projektovati na ravnom ili valovitom terenu. Po obodima pojedinih polja prolazi i puteljak kojim igrači prolaze u golf vozilima. Na igralištima koja su predviđena za turnire vodi se računa i o smeštaju gledalaca, kojih moze biti na desetine hiljada.

Golf u Beogradu

Prvi ozbiljniji pokušaj da se na našim prostorima izgradi golf teren zabeležen je krajem tridesetih godina prošlog veka, kada je gospodin Stojadinović, tadašnji premijer Kraljevske vlade, potencirao izgradnju golf terena na Košutnjaku. Sedam decenija kasnija, nešto niže – uz desnu obalu reke Save na popularnoj Adi Ciganliji, nikao je prvi kompletan golf teren u nas, vlasništvo golf kluba Beograd. Ekipa Domino Magazina imala je čast da se oproba u ovoj premenitoj veštini i, sasvim očekivano – propisno izblamira.

Prvi kontakt s golfom ne krije bogzna kakvo oduševljenje. Štaviše, više smo se iznenadili kvalitetom trave, koju smo gazili pažljivo, kao da prelazimo preko najskupljeg Persijskog tepiha (ispostavilo se da je ova trava zapravo i skuplja, jer na tepihu nemate svakodnevne probleme s parazitima i nepažljivim igračima koji za sobom ostavljaju nepopravljena oštećenja na osetljivom terenu). Vožnja uz klupskom vozilu po pedantno iscrtanim i negovanim stazama bila je pravo uživanje.

Udariti lopticu je teže nego što se u prvi mah učinilo, a prava je sreća da nije bilo više posmatrača (oni koji su prisustvovali pokušajima "hitni lopticu u šumicu" zaboravili su na svakodnevne nedaće, gledajući tri novinara kako oru po trenažnoj stazi ispred kluba). Nakon napornih poljskih radova nagrađeni smo hladnim napitkom i pozivom da se priključimo školi, što smo sa zadovoljstvom prihvatili.

Golf Klub Beograd

U najmirnijem delu Ade Ciganlije, popularnog beogradskog izletišta, smešteni su Club House i vežbalište, na kome treneri pružaju instrukcije neiskusnim igračima (svi su striktni profesionalci i dobro utrenirani da se ne smeju trapavim pokušajima). Ono što nauče na vežbalištu, igrači mogu isprobati na prelepom terenu od devet rupa, koji je izuzetno interesantan i iziskuje maksimalnu koncentraciju i preciznost. Svako ko na ovom terenu napravi prve korake u golfu, moći će da se nosi sa bilo kojim terenom na svetu.

Folirajte se – bleferski vodič kroz golf terminologiju

par – broj predviđenih udaraca za svaku rupu (ili kompletan teren). Par je najčešće 3, 4 ili 5 i tipično zavisi od udaljenosti rupe od mesta za izvođenje početnog udarca (tija). Preporučljivo je držati se ovog broja, jer ako želite pobediti – ne smete izgubiti, a to ćete najlakše postići ako ubacujete lopticu iz manjeg broja pokušaja od predviđenih.

birdie – ”ptičicu” osvajate ako pogodite rupu iz jednog pokušaja manje od predviđenog broja. Siguran znak da ste na putu da postanete ozbiljan igrač golfa.

eagle – ”orao” se dobija sa dva udarca ispod par–a. Ako vam ovo češće polazi za rukom, postajete baja i trebalo bi da razmislite o učlanjenju u PGA (v. niže).

bogey – ”đavolak” znači da ste rupu pogodili jednim udarcem više od predviđenih. Možda da se ipak vratite tenisu?

driving range – vežbalište. Sastoji se od individualnog prostora za igrače i ograđene poljane sa oznakama udaljenosti (50m, 100m i sl.). Jedino mesto na kom je moguće da istovremeno ”svinguje” više igrača. Na njemu se vežba stav, zamah i početni udarac i cilj je baciti lopticu što dalje. Na njemu se takođe vrši obuka početnika za sticanje Green Card–a.

putt, putter, putting – patom se, za razliku od šaha, naziva ubačaj loptice u rupu, odnosno udarac kojim se ovo postiže. Shodno tome, ”puter” se ne maže na hleb, već je u pitanju specijalni štap za izvođenje ovog završnog udarca.

green (poznat i kao ”plesni podijum”) – travnata površina oko rupe. Na grinu je najfinija trava, šišana na visinu od samo 5 mm. Cilj početnog udarca ili chippinga je da se loptica pošalje na grin, tj. što bliže rupi. Sa grina se izvodi pat.

bunker – primirite unutrašnjeg Boška Buhu: ovo je deo terena blizu rupe, udubljenje ispunjeno peskom, koje bi bilo poželjno izbeći. Dizajneri terena se trude da igračima zagorčaju život postavljanjem bunkera na najnezgodnija mesta, tj. na ona gde postoje velike šanse da loptica padne. Vađenje iz bunkera zahteva poseban udarac, ”bunker shot”, kojim se zahvata pesak ispod loptice kako bi se ona poslala na grin, što bliže rupi. Ako ste kao početnik mislili da je osnovni udarac problematičan, pričekajte dok se ne nađete u ovoj situaciji, mada među vrhunskim igračima nije retkost da iz ove pozicije postignu direktan pogodak.

driver – nije u pitanju film iz sedamdesetih sa Rajanom O’Nilom, već štap za golf kojim se izvodi početni udarac. Štap je veoma lagan – svega 60–tak grama, izrađen od grafita, dok je površina kojom se udara loptica od titanijuma. Ovim štapom je moguće poslati lopticu na daljinu od preko 300 metara.

tee – mesto odakle se vrši početni udarac odnosno prilaz svakoj rupi; zaravnjena travnata površina. Takođe i naziv za mali kočić koji se pobada u travu i na njega se postavlja loptica pre početnog udarca.

caddie – kedi, što bi značilo šegrt ili potrčko. To je u stvari klinac kog ste najmili da vam nosi štapove, asistira kod zastavice, proverava vremensku prognozu, donosi klopu i piće i smiruje vašu ženu koja vas po stoti put zove da pita kada ćete kući. Njegova zlata vredna osobina je ćutljivost.

PGA – Professional Golfers Association, Udruženje profesionalnih igrača golfa
Ryder Cup – jedan od najzanimljivijih svetskih golf turnira, meč između izabranih ekipa Sjedinjenih Američkih Država i Evrope (do 1977. samo Britanije i Irske). Igra se svake dve godine a timovi su sastavljeni od po 12 igrača. Prvi put je održan još 1927. godine u Vorčesteru u američkoj državi Masačusets, na inicijativu i pod pokroviteljstvom Semjuela Rajdera, engleskog trgovca rasadom. Početnu dominaciju Amerikanaca Evropljani poslednjih godina preokreću u svoju korist, zahvaljujući okrenutosti timskom radu nasuprot američkoj individualnosti.
President Cup – egzibicioni meč, sličan Rajder kupu, s tim što je ovo meč između Amerike i ostatka sveta bez Evrope. Rivalstvo je znatno manje nego u Rajderu, i ovo takmičenje odlično služi popularizaciji golfa u drugim sredinama.

Postanite golfer

Kada vašim nesrećnim roditeljima jednog dana saopštite da biste voleli da se bavite golfom, reći će vam da vam baš i ne treba novi automobil: skup je, a i mnogo se krade. Utešićete ih objašnjenjem da vas zanima smirujući, zdrav sport u prirodi i zelenilu, na svežem vazduhu. Međutim, to je samo početni privid: kako zaraza bude rasla, shvatićete da je golf prilično skup hobi. Za početak vam ipak nije potrebno mnogo; treba samo da se dovezete do Ade Ciganlije i locirate ”Golf Klub Beograd”. U okviru Kluba postoji Akademija koja svim zainteresovanim entuzijastima nudi mogućnost da se oprobaju u ovoj igri i da nauče njene osnove. Članstvo u golf–klubovima u svetu je često prilično skupo, ali je rukovodstvo beogradskog kluba, u cilju popularizacije golfa, odlučilo da ovi početni kursevi budu više nego pristupačni. Kurs obuhvata teorijske osnove, upoznavanje sa opremom, terenom, pravilima igre i sve tehnike za izvođenje udaraca, održava se tri puta nedeljno i traje 5 nedelja. Specifičnost ovog kursa je u tome što se koristi kompjuterski metod video analiziranja pokreta igrača, po najsavremenijim svetskim standardima. Kamera snima vaš zamah iz više uglova i omogućava poređenje sa svingom velikih svetskih igrača. Posebna pogodnost je u mogućnosti polaganja ispita za zelenu kartu (bez obzira na maksimalnu uslužnost osoblja kluba ili popularnost golfa u svetu, to ipak ne znači da ćete na ovaj način moći da se iselite u Ameriku!). Green Card je neka vrsta vozačke dozvole za golf. Bez nje ne možete sami na teren, a zahvaljujući punopravnom članstvu kluba u međunarodnim udruženjima, ova karta se priznaje u celom svetu. Na ispitu ćete morati da pokažete savladane veštine, kao i da sakupite određen broj bodova u realnoj igri na svih 9 rupa.