Globalno zagrevanje će papreno da košta

Led na Arktiku se ubrzano topi, kažu naučnici

Volite da se vozite kolima? Sigurno koristite dezodoranse, frižidere i zamrzivače. A leti napolju + 45 a vi na 13 stepeni uživate uz limunadicu? Podrazumeva se. Zimi, dabome, centralno grejanje, ili grejanje na struju, sve što koristi abnormalno sagorevanje uglja negde tamo daleko od vašeg pogleda. A sunčeva energija? Energija vetra? Kamo prirodno hlađenje, izolacija koja čuva toplotu tokom zime? Naravno, ništa od toga.

 

E, to će da vas košta. Ne baš vas, ali vašu decu najverovatnije, a vaše unuke zasigurno. Topljenje arktičkog leda izazvano globalnim zagrevanjem će koštati svetsku poljoprivredu, osiguravajuća društva i imovinu ljudi između 2,4 i 24 biliona američkih dolara do 2050. godine. 24 biliona. 24 hiljada milijardi dolara. Sve ovo zbog podizanja nivoa mora na svetskom nivou, što će uzrokovati poplave i talase vrućine, kažu u Bard koledžu iz Njujorka.

 

"Arktik je prirodni Zemljin regulator temperature, a on sve brže nestaje", kaže Eban Goodstein, jedan od istraživača, i dodaje: "Gubitak leda u Arktičkom moru već sada košta svetsku privredu između 61 i 371 milijarde dolara. Dalje nestajanje leda prouzrokovaće oslobađanje ogromnih rezervi gasa metana koji se nalazi ispod leda, a metan ima 21 put veći efekat zagrevanja od ugljen dioksida".

 

Temperatura na Arktiku u poslednjoj deceniji je bila najveća za proteklih 2,000 godina, preokrećući prirodan trend hlađenja Zemlje. Emisije metana sa Arktika su porasle za 30% u poslednjih nekoliko godina, kažu naučnici. Pa vi i dalje nemojte da vozite biciklu.

Kako ti se čini?
Pokaži to i drugima!

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *