Evropa bi u toku ove godine mogla da se suoči sa ozbiljnim političkim zemljotresima, zaključak je istraživanja Economist intelligence unite.
Zbog sve veće popularnosti, populističke stranake bi mogle da dobiju na izborima i nateraju umerene stranke na koalicije koje bi ranije bile nezamislive.
Istraživači čak upozoravaju da je moguća i "kriza demokratije".
U srcu evropske politike nalazi se ogromna rupa na mestu gde bi trebalo da budu velike ideje, dodaje EIU.
Ključni faktori u ovom fenomenu su slaba izlaznost na izborima i drastičan pad broja članova u tradicionalnim partijama.
A to koriste ekstremne političke grupacije. Recimo predviđa se da će populistička Nezavisna partija uzeti glasove i Konzervatinoj i Laburističkoj partiji u Velikoj Britaniji.
Ipak, najveći rizik donosi rastući populizam Sirize u Grčkoj.
Opšti izbori se u ovoj zemlji održavaju 25. januara, dok istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi se krajnja levica mogla pojaviti kao najjača stranka.
Ukoliko se to desi i ukoliko ona napravi vladu, EIU istraživači kažu da bi to pokrenulo talase širom Evropske unije koji bi bili katalizator za političke preokrete u drugim zemljama.
"Ukoliko bi Siriza došla na vlast, to bi delovalo destabilizirajuće u samoj Grčkoj, ali i u regionu. Skoro sigurno bi došlo do krize između Grčke i međunarodnih kreditora, s obzirom na to da je otpis dugova jedan od osnova njene političke platforme", navodi se u analizi.
Izbori u Evropi sa potencijalno nepredvidivim rezultatima, prema istraživanju EIU, su, takođe, oni koji će se održati u Danskoj, Finskoj, Španiji, Švedskoj, Nemačkoj i Irskoj.
"Zajednički imenilac u tim zemljama jeste – uspon populističkih partija”.
