Na jesen 1989 godine srušen je Berlinski zid. A njegovu izgradnju i pad obeležio je surovi režim komunističke Istočne Nemačke. Sa njim je pao i diktator Erich Honecker koji je nekoliko dana pre pada zida rekao da će “zid stajati tu još pedeset godina, a možda i sto”.
Upravo ta izjava govorila o Honeckerovom potpunom gubitku osećaja za realnost uoči sloma komunizma u Evropi. Honecker je sa Bugarinom Živkovim, Čehoslovakom Husakom i Rumunom Čaušeskuom, činio ‘bandu četvorice’ komunističkih predsednika zbog njihovog upornog ignorisanja promena. Iako je prošao bolje nego Čaušesku, koga su Rumuni streljali Honecker je u istoriju otišao posramljen, u egzilu u Čileu. Ironično, baš kao i mnogi nacisti, protiv kojih se navodno i borio sve vreme, samo što je tvrdio da se oni nalaze na zapadu Evrope.
Čak je i sovjetski vođa Mihail Gorbačov pokušao da Istočnoj Nemačkoj ukaže da bi mogli da sprovedu svoje reforme, poput Perestrojke u Sovjetskom Savezu.
Honecker je bahato odbio njegov predlog. “Mi smo svoje reforme već sproveli”, kratko mu je poručio.
Honecker je preuzeo vlast 1971. i činilo se da je spreman da sprovede reforme. Sa legendarnim zapadnonemačkim kancelarom Willyijem Brandtom sprovodio je politiku popuštanja napetosti, njegova zemlja je primljena u Ujedinjene nacije, proveo je ekonomske mere kojima je nastojao da podigne standard građana kojima je nedostajale roba široke potrošnje.
Ipak, ništa od toga nije moglo da sakrije činjenicu da je Istočna Nemačka bila totalitarni režim koji je sistematski maltretirao svoje građane.
Honeckerov uspeh je počeo kada je dobio poverenje Waltera Ulbrichta, predsednika DDR. Prateći ga, probija se kroz vrh partije, a od 1958., kada je postao sekretar za sigurnosna pitanja Politbiroa, neformalno postaje drugi čovek države.
A kakav je bio život u Istočnoj Nemačkoj najbolje ukazuje broj prebega na Zapad, koji se iz godine u godinu povećavao sve do izgradnje Berlinskog zida 1961. godine. Oko 3.5 milliona ljudi potražilo je spas emigracijom.
Upravo je Honecker, kao sekretar za sigurnosna pitanja bio jedan od glavnih ljudi na projektu njegove izgradnje.
Berlinski zid je sagrađen kako građani Istočne Nemački ne bi bežali u Zapadni Berlin. Naravno, režim DDR-a je tvrdio da ga grade kako bi građane zaštitili od „fašista“ sa zapada.
Od početka izgradnje zida 100.000 ljudi pokušalo je da pronađe izlaz na Zapadu, a svega 5.000 je uspelo u tome. Honecker je, inače, i službeno dao naredbu da se vatreno oružje upotrebi ako ne postoji drugi način da se spreči prebeg.
Honecker je inače postao prvi čovek Istočne Nemačke uz svesrdu pomoć Sovjeta koji su tražili da Ulbricht podnese ostavku.
Režim DDR je kontrolu sprovodio uz pomoća zloglasne tajne policije Štasi. U jednom trenutku svaki 90. građanin je bio saradnik ili doušnik.
Nakon pada Berlinskog zida Honeckeru se zbog naredbe o pucanju na prebege sudilo za ubistvo 192 osobe. Sa suprugom beži u Moskvu, ali Rusi su ga izručili. Ipak sudski proces je obustavljen kada je utvrđeno da zbog uznapredovalog raka više ne može da prati suđenje.
Honecker je preminuo u egzilu u Čileu 1994. godine, a njegova supruga je sve do smrti prošle godine tvrdila kako su“prebezi sami krivi jer je ludost bila pokušavati preći graničnu ogradu“.
