Drevna grobnica otkriva pravu Igru prestola

Iz vremena Aleksandra Makedonskog

Grčki arheolozi već neko vreme istražuju najveću ikada pronađenu antičku grobnicu. Ona se nalazi u blizini Soluna, zovu je Amfipolis i veruje se da je nastala u vreme Aleksandra Makedonskog.

A otkriće do koga su naučnici došli prošle nedelje ukazuje na ogroman značaj ovog nalazišta. Pre nekoliko dana, saopšteno je da su posle kamenih statua, kariatida, i mozaika sa Boginjom Persefonom, pronašli i mumificirano telo. A to je vrlo značajna stvar.

Iako su arheolozi skoro sasvim sigurni da u monumentalnoj grobnici nije sahranjen Aleksandar Makedonski, veruju da jeste neko vrlo bitan iz njegovog bliskog okruženja.

A cela priča sve više podseća na zaplet iz Igre prestola. Evo šta bi trebalo da znate.

Aleksandar je po svemu sudeći sahranjen u Egiptu. Postoje istorijski izvori koji sa velikom sigurnošću potvrđuju ovu činjenicu. Upravo taj podatak ispitivanje Amfipolisa čini još zanimljivijim.

 

Ko je onda sahranjen u najraskošnijem i najvećem grobu iz tog perioda?

Da bismo razumeli komplikovane dvorske odnose sa Makedonskog dvora potrebno je da se vratimo u 359. godinu pre Nove Ere. Makedonija je bila oblast severno od Grčke. Tada je Filip, Aleksandrov otac, raspuštene seljake iz brojnih plemena pretvorio u disciplinovane vojnike. Dao im je moćno novo oružje po imenu sarisa. Upravo duga koplja su bila ključ za nepobedivu armiju.

Filip je ubrzo pokorio okolne oblasti i grčke gradove. Istovremeno, vladar se ženio nekoliko puta. To je bila poprilično uobičajena stvar u to vreme. Brak je predstavljao lak način za stvaranje političkih prijatelja. Jedna od Filipovih žena bila je i Olimpija, Aleksandrova majka i ćerka kralja Molosije koja se prostirala na teritoriji današnje Albanije. Smatralo se da je Olimpija potomak legendardnog heroja Ahila lično.

A kako je bila samo jedna od žena, Olimpija je po svaku cenu pokušavala da svog sina, Aleksandra postavi na presto. Neki istoričari čak smatraju da je upravo ona otrovala Aleksandrovog starijeg polubrata. Njene namere su se odvijale po planu pošto je Filip upravo Aleksandru namenio presto i spremao ga za ovu ulogu. Imao je najbolje učitelje, pa mu je tutor bio i filozof Aristotel lično.

Ipak, Filipovi savetnici su smatrali da je Aleksandar stranac (po majci), što bi značilo da nije pogodan za presto. Vremenom, i Filip je počeo da pokazuje svoje sumnje. Tada se ponovo oženio Makedonkom i dozvolio da se javno kritikuje Aleksandar, kao naslednik. A onda je posle jedne pijanke čak i izvukao mač na Aleksandra, što se smatralo smrtnom uvredom.

Kasnije je pokušao da izgladi stvar, ali stvorio je moćnog neprijatelja.

Ono što se dešavalo kasnije je stvar oko koje se ne slažu istoričari iako su neke činjenice dobro poznate. Ubrzo, 336. godine Filip je napravio veliko venčanje za jednu od svojih ćerki. U okviru programa bile su i javne igre u pozorištu u gradu Aigai, inače tadašnjoj prestonici.

Filip je prolazio kroz masu i pozdravljao se sa ljudima, bez straže. Sa jedne strane mu je bio Aleksandar a sa druge mladoženja. A onda je atentator po imenu Pausanias izašao iz mase i naneo mu smrtonosne povrede. Straža ga je ubila dok je pokušavao da pobegne.

To su činjenice.

Ali postavlja se pitanje da li je Pausanias ubio Filipa po nečijem nalogu. Neki istorijski izvori tvrde da je atentat izvršen iz čiste ljubomore. Pausanias je bio Filipov ljubavnik. Biseksualnost je u to vreme bila sasvim uobičajena. A kada mu je dosadio, ovaj ga je ubio iz strasti.

Ipak, postoje dokazi koji ukazuju na zaveru. Recimo pokušao je da pobegne uz pomoć konja koji su ga čekali. Dakle, više ljudi je učestvovalo u zaveri.

Istoričar Ian Worthington smatra da su zapravo Aleksandar i Olimpija organizovali atentat. Oboje su bili duboko uvređeni. Uz to su se plašili ko će preuzeti presto.

Posle smrti Filipa, Aleksandar je Makedonske glavešine ubedio da je on najbolji kandidat za presto. Ubrzo je organizavao Filipovu sahranu u grobnici kod današnjeg grada Vergina uz najveće počasti. Olimpija se pobrinula za konkurente. Navodno je primorala mladu Filipovu ženu da počini samoubistvo, dok je Aleksandar naredio likvidaciju Amintasa, svog rođaka i potencijalnog pretendenta na presto.

Ostali su samo generali. Zato je Aleksandar organizovao nekoliko pohoda kako bi dokazao da je dobar vojskovođa. I bio je. Do 21. godine kontrolisao je Makedoniju, Grčku i dobar deo Balkana. Ubrzo je svoje zemlje proširio na Egipat a na istoku sve do Indije.

Tu dolazimo do zanimljivog dela.

 

U svim pohodima najbliži prijatelj i ljubavnik mu je bio Hefastion, mladi Makedonski general. A kada je 324. godine na istoku umro pod misterioznim okolnostima, Aleksandar je bio toliko tužan da je žrtvovao doktora i masakrirao celo pleme kako bi umilostio bogove.

Sa 33 godine Aleksandar je i dalje bio na istoku. Planirao je da pokori Arabiju. Onda je posle čudne groznice umro u Vavilonu. Generali i plemići su počeli borbu za presto a imperija je podeljena ratovima. U okršajima cela Aleksandrova direktna linija je zauvek nestala.

Olimpija je završila kao zatvorenica jednog od vođa Makedonaca Kasandera. Na kraju je naredio njenu likvidaciju. Onda je zarobio Aleksandrovu ženu Roksandu pa i nju pogubio 311. godine.

Imajući sve ovo u vidu, istoričari se pitaju ko je zapravo sahranjen u tako značajnoj grobnici. Aleksandar je dakle skoro sasvim sigurno sahranjen u Aleksandriji, današnjem Egiptu. Zna se i gde je Filip. A to znači da su u grobnici Amphipolis nalazi neko drugi.

Možda Olimpija ili Roksana? Ipak, sve više istoričara smatra da je Amphipolis napravljen za Hefastiona, Aleksandrovog najboljeg prijatelja i ljubavnika.

A kako se istraživanje nastavlja, ne sumnjamo da ćemo uskoro saznati još detalja o svemu…

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *