Devet faza do pravog gutljaja piva

Tamara Živković ima 22 godine, apsolventkinja je na Filosofskom fakultetu u Novom Sadu (Odsek žurnalistike). Godinama radi u kultnom novosadskom kafeu „Grafiti“ na Podbari što je najstariji deo grada. Od pre nekoliko dana na ovo mesto navraća se češće nego obično, jer pivo toči – prvakinja države koja će nas predstavljati na Svetskom prvenstvu u točenju piva u Njujorku. Krajem sledećeg meseca ona i vlasnik kafea Miodrag Perić putuju u Njujork, a Svetsko finale je 29. oktobra.

Jana Vidić

Zbog čega radiš u kafiću?
Zbog para pre svega, ali vremenom sam zavolela ovaj posao. Volim da se družim sa ljudima. Super mi je došlo.

Koliko dugo radiš?
Počela sam da radim kada sam završila prvi razred srednje škole u manjim lokalima, a od kada sam upisala fakultet radim svaki dan u „Grafitima“.

Kako se uči točenje piva?
Apatinska pivara organizovala je to takmičenje „Zlatna krigla“ u Beogradu. Prvi uslov je da imate njihovo točeno pivo u lokalu, onda treba da završite njihovu Pivarsku akademiju u Apatinu i da imate trenera koji vam objasni devet faza točenja piva.

Koje su te faze?
Prvo se ispira čaša. Postoje dve posebne dublje sudopere za to i jedna je sa tri četke koje su poređane kao semafor. Na srednjoj se pere čaša kružnim pokretima, dno na kraju. Druga sudopera je s čistom vodom i u slivniku se nalazi kao neki točir, viri na gore i čisti se voda kako se doliva iz slavine i tu se ispiraju čaše. Sledeći korak je točilica. Puštanje prvog mlaza koji je u cevi radi se energično, jednim pokretom. Zatim se toči pivo pod uglom od 45 stepeni i polako se ispravlja čaša kako bi se kružnim tokom piva u čaši formirala pena da ne bi bilo dolivanja pene, ili točenja iz više puta. To ne valja, jer tada u pivo uđe previše gasa, bude pregazirano, nema potreban ukus, mutno je i izaziva mamurluk. Tako smo natočili pivo, zatvorili slavinu, odmah sklanjamo čašu s pivom da kapljice sa slavine ne padne u penu da joj ne bi  pokvarile strukturu.

Pa to je komplikovano!?
Samo zvuči tako, a u stvari je jednostavno. Još nije kraj. Zatim se vadi nož za sečenje pene iz posude sa vodom i pod uglom od 45 od sebe, sečete penu, čaša se opet ispira u sudoperi s vodom kako bi se sprali ostaci piva sa zidova. Tek onda je na redu posluživanje – morate imati dupli podmetač, uvek je logo sa čaše okrenut ka konzumentu, servira se uz osmeh, izvolite, uživajte ili šta već…

Kako je izgledalo takmičenje?
Prvo je bilo predtakmičenje sa nas 20 finalista iz Srbije. U super finale ušlo nas je deset i takmičili smo se za prva tri mesta. Na super finalu se točilo Stella Artoa pivo iz flaše u čašu koja recimo, podseća na vinsku jer ima stopicu. Toči se sa ispruženim rukama, koje ne smeju da zadrhte, i čaša i flaša se drže za dno kako se pivo ne bi ugrejalo. Prstima ne sme da se prekrije logo sa flaše. Toči se pod uglom od 45 stepeni.

Kolika je bila trema?
Nije bila onakva kao prošle godine i to ne mogu da vam opišem. Odjednom vas uhvati i ne možete da se kontrolišete. Mislite biće u redu, ali čim uđete u šank saseče vas, kolena klecaju, pa ruke drhte, pa ne znate gde da se okrenete.

Apsolventkinja si žurnalistike. Bićeš novinarka, a to je profesija eksponiranja. I u kafiću si sa ljudima, radiš, u stalnoj si akciji. Imaju li dodirnih tačaka ove dve profesije?
Moji roditelji su novinari, ali je ispalo skroz slučajno da i ja to izaberem. Prvo sam odlučila da upišem engleski jezik, ali sam se u poslednje momentu predomislila, jer je moja drugarica upisala žurnalistiku i baš mi se svideo taj naziv – „žurnalistika“. Dobro je ispalo, nije teško, sviđa mi se.

Stalno radiš, a kada učiš. Da li je rad ključ uspeha i tvog dobrog raspoloženja?
Ne radim ceo dan, pet, šest sati dnevno. Kada imam ispit malo me prištede na poslu, kažem – „ Znate šta. Ja sam studentkinja, imam ispitni rok“. Izađu mi u susret.

Dosta mladih u Srbiji je deprimirano, nema posla, nema para. Kako je to živeti u Srbiji?
Ako želite sve možete samo treba da hoćete. Ako želite da radite nađi ćete posao, ako želite da napredujete sigurno ćete napredovati. Sve zavisi od osobe šta hoće, šta želi i šta uradi po tom pitanju. Ja sam jako ambiciozna, svašta bih radila, 500 stvari odjednom. Malo spavam da bih mogla da idem tamo amo kad završim posao. Mislim da mi je sada vreme za to, a ne za 30 godina

Želim ti da dospeš do Svetskog finala. U svakom slučaju očekujemo izveštaj iz Njujorka i to ekskluzivni za Domino Magazin.

Vlasnik kafea „Grafiti“ je Miodrag Perić, inače akademski vajar. Mnoge njegove mušterije to ne znaju, pa se iznenade kada o njemu pročitaju u novinama ili ga vide u nekoj TV emisiji posvećenoj umetnosti. Zbog toga ovaj kafić ima u izgledu umetničku crtu. Miša je izlagao u Nemačkoj, Grčkoj, putuje na vajarske simpozijume što delom objašnjava enterijer na vrhunskom estetskom nivou, moglo bi se reći u retro maniru – „Moja izlagačka karijera vezana je pretežno za inostranstvo i svaki put kada putujem trudim se deo atmosfere „maznem“ i donesem u ovaj kafić. Mislim da to dugujem drugarima“. U poplavi novokomponavene kulture „Grafiti“ ostaju verni građanskom duhu Novog Sada. Ovde su oni koji se ne drogiraju, koji ne dolaze da se opiju i da prave incidente. Kao jedan od najstarijih kafića u gradu ovde se nudi komadić mira i gde se svi  osećaju sigurnima. Posetioci su iz generacije koja je stasavala 80ih godina, a pomešani su sa mlađima. I sve je uz savremenu muzičku produkciju rokenrol muzike.