Možda ste se i vi pitali da li u našem svemiru postoji još neko? To se pitao i fizičar Enrico Fermi koji je pogledao u nebo i postavio slično pitanje – “Pa gde su svi?”.
Samo u našoj galaksiji nalaze se stotine milijardi zvezda, razmišljao je Fermi, a mnoge od njih su i milijarde godina starije od Sunca. Čak i da samo mali deo zvezda ima planete koje mogu održavati život, to bi ostavilo milijarde mogućih svetova na kojima bi napredne civilizacije već postojale.
Pa dobro gde su?
Zašto ih nismo otkrili?
To pitanje poznato je kao Fermijev paradoks. I do sada nije odgovoreno na njega.
A sada je Aleksander Berezin, teoretski fizičar sa ruskog Nacionalnog istraživačkog elektrotehničkog univerziteta predložio novi odgovor Fermijevom paradoksu. Ali neće vam se dopasti.
“Šta ako prvi život koji postane sposoban za međuzvezdana putovanja nužno uništi svu konkurenciju kako bi mogao da održi svoje širenje?”, napisao je Berezin.
Drugim rečima, može li čovekova potraga za inteligentnim životom biti direktno odgovorna za potpuno uništenje tog života? Šta ako smo mi, ni ne znajući, glavni zlikovci svemira?
“Ja ne tvrdim da bi visoko razvijena civilizacija svesno izbrisala druge oblike života. Najverovatnije, jednostavno ne bi ni primetili, na isti način kako građevinari unište mravinjak kako bi napravili kuću jer ne postoji motivacij bude zaštižen.”
Loša vest za ljude nije to da bi se mogli suočiti sa nasilnim inteligentnim stvorenjima sklonim osvajanju. Loša je vest to što bismo upravo mi mogli biti ta stvorenja. “Mi smo prvi koji će doći na međuzvezdanu pozornicu i najverovatnije, ćemo biti poslednji koji će sa nje sići.”
Nismo iznenađeni teorijom…
