Peva čovek ko ptica a ptica ne može da govori ko čovek. Dakle, čovek je govor naučio od ptica, to nam sugerišu neki novi istraživači. I ranije su neki pisali slične teorije.

"Zvuci koje proizvode ptice predstavljaju najbližu analogiju ljudskom jeziku", pisao je Charles Darwin u "The Descent of Man".

Naučnici sa MIT-a idu još dalje od Darvina i kažu da je ljudski govor nastao iz pesme ptica i informativnog izražavanja primećenog kod mnogih životinjskih vrsta.

"Ova slučajna kombinacija aktivirala je ljudski govor", zaključuje Shigeru Miyagawa, profesor lingvistike na MIT-ovom Odeljenju za lingvistiku i filozofiju.

Objašnjava da postoje dva sloja u ljudskim jezicima, izražajni sloj koji uključuje promenjivu organizaciju rečenica, i leksički koji se odnosi na samu srž sadržaja u rečenici. U jednom trenutku, pre 50-80 hiljada godina, ljudi su spojili ova dva tipa izražavanja u jedinstvenu jezičku formu.

Na osnovu analize životinjske komunikacije, Miyagawa smatra da cvrkutanje ptica najviše podseća na izražajni sloj ljudskih rečenica. Kratke audio poruke primata, sa druge strane, predstavljaju leksički sloj.

Ptice nemaju leksičku podlogu. Umesto toga, one pevaju naučene melodije – cela pesma ima jedno značenje, bilo da je u pitanju poziv na parenje, odbrana teritorije ili nešto treće.

Ljudi kombinuju ova dva sistema. Možemo komunicirati samo putem ključnih informacija, poput primata, ali takođe, posedujemo i melodički kapacitet i sposobnost da kombinujemo delove našeg jezika.

Istraživači, poput Darwina, takođe smatraju da su ljudi prvo imali sposobnost da pevaju, a zatim su integrisali specifične leksičke elemente u te pesme. Pevajte ljudi i uživajte u životu.

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime