Danas je tačno 25 godina od najveće nuklearne katastrofe koja se ikada dogodila na svetu. U 1:23 sati 26. aprila 1986. godine operateri u nuklearnoj centrali Lenjin u Černobilu su napravili nekoliko fatalnih grešaka koji su doveli do topljenja jezgra, eksplozije koja je uništila omotač reaktora posle čega je ogromna količina radijacije iscurela u atmosferu.
Odmah je od izloženosti radijaciji poginulo najmanje 50 ljudi. Do sada nije ustanovljen tačan broj ljudi koji su nastradali zbog posledica nesreće ali međunarodna organizacija za zaštitu životne sredine GreenPeace tvrdi da je ukupno 200.000 ljudi preminulo zbog radijacije.
Do nesreće u japanskoj elektrani Fukušima koja se dogodila pre mesec dana, Černobil je bila jedina nuklearna katastrofa klasifikovana najtežom kategorijom 7.
Evo kako se sve dogodilo
Sve je počelo kao ideja da se reaktor 4 testira uz alternativne sisteme hlađenja. Kao što smo vam u tekstu o katastrofi u Japanu objasnili, čak i isključeni nuklearni reaktori moraju da se hlade kako ne bi došlo do topljenja jezgra. Pre eksperimenta je došlo do nekoliko problema koji su uzrokovali nesreću. Iako su mladi inženjeri ukazivali na odstupanje od procedura partijski sekretari su insistirali na testiranju reaktora, kako bi dobili unapređenja i bonuse. Sistem za hlađenje je isključen u 1:23 sati. Rezervni sistem za hlađene na dizel motore se uključio po planu, ali mu je potrebno više od minuta da počne sa radom u punoj snazi. Toliko je bilo dovoljno da se toplota nakupljena u pripremnim fazama testa, koje su obavljene van definisane procedure, toliko proširi da je dovela do eksplozije. Inženjeri su pokušali gašenje reaktora, ali je bilo prekasno da se bilo šta uradi. Postoje osnovane sumnje da je i prilikom izgradnje reaktora došlo do ozbiljnih bezbednosnih grešaka. Kako bi dobili unapređenja partijski rukovodioci zaduženi za izgradnju i pokretanje reaktora se nisu pridržavali svih procedura i bezbednosnih mera.
Posle nesreće
Najmanje 50 radnika i vatrogasaca je odmah ili nekoliko dana posle nesreće umrlo od posledica radijacije. Stanovnici grada Pripjat su evakuisani tek 2 dana posle eksplozije, zbog spore reakcije predstavnika vlasti. Većina ih je zbog toga izložena ogromnim količinama radijacije. U krugu od 30 kilometara iseljeno je 150 sela. Zvaničnici Rusije su priznali da se katastrofa dogodila tek 3 dana posle nesreće kada su švedski naučnici otkrili povećanu radijaciju u svojim nuklearnim centralama. Oblak radioaktivnih čestica je mesecima kružio iznad Evrope, a posledice su se osetile čak i na Balkanu. Ruski vojnici su mogli da biraju da li će provesti nekoliko minuta u Černobilu ili 3 godine u Avganistanu. Oni su nazvani likvidatori, a mnogi od njih su vrlo brzo umrli, pa se danas smatra da je Avganistan bio bolji izbor. Koliko ja bila radijacija može da se vidi na fotografiji nastaloj na krovu reaktora, gde pri dnu snimka može da se primeti zračenje. Sanacija reaktora i izgradnja sarkofaga je tada koštala 18 milijardi dolara i neki ekonomisti smatraju da je upravo ona bila osnovni razlog za raspad Sovjetskog saveza.
Pogledajte ceo BBC-jev dokumentarac o tome šta se dešavalo posle eksplozije u Černobilu:
Mozda su “partijski kadrovi” krivi sto je doslo do nesrece, ali su isti ti partijski kadrovi zasluzni sto je Sovjetski savez brzo, koliko je to bilo moguce, pristupio sanaciji nesrece. Naravno da su mnogi poginuli, ko bi isao da radi na tim poslovima da je znao sta ga ceka?! I to je cena koju su morali da plate, da bi inace strasna tragedija ne bi postala jos strasnija. Japan je s druge strane isto tako skrtario na troskovima, nije obucavao zaposlene, a pokazao totalnu nesposobnost da dovede struju u elektranu i zapocne hladjenje reaktora. A da stvar bude jos gora, sve sto su nakon nesrece radili dodatno je ugrozilo ljude i zivi svet.