Gradski život

Bogati Singapur postaje još bogatiji


I imaju novi plan za to

flickr: Thomas
Bogati Singapur postaje još bogatiji


Bogati i vrlo razvijeni Singapur planira da u budućnosti postane još bogatiji. A njihova vlada ima i vrlo jasan plan kak će to da urade.

Mala ostrvska zemlja na južnom delu Malezijskog poluostrva od šezdesetih godina prošlog veka svoju veličinu i potpuni nedostatak prirodnih resursa uspešno kompenzuje brzinom i okretnošću, piše Tech in Asia, prenosi Index.

Pre nekoliko dana singapurska vlada otkrila je planove u okolnostima usporavanja ekonomije i političkih neslaganja u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Odbor od trideset članova radio je godinu dana i sastavio listu predloga koji bi trebalo da održe i povećaju ekonomski rast u Singapuru.

Oni ističu razvoj ovih sedam sektora: finansije, uslužni centri, logistika, urbana rešenja, zdravstvo, digitalna ekonomija i napredna proizvodnja.

Predlaže se i jednostavnije poslovanje za preduzetnike, podsticanje osnivanja novih preduzeća i olakšanje umrežavanja, pristup novim tehnologijama i sigurno finansiranje.

Singapur planira i da unapredi digitalnu povezanost i sajber bezbednost.

Predlažu da se iskoristi pojava novih tehnologija i industrija poput Ubera, Graba, veštačke inteligencije i prate trendovi uz primenu novih tehnologija.

Posebnu pažnju će posvetiti obrazovanju, razvoju veština i talenata kako bi mogli da se prilagode promenama u društvu i tehnologiji. Zato odbor predlaže bolju saradnju Univerziteta sa globalnim centrima za inovacije.

Ističe se i da je važno da se singapurski preduzetnici obrazuju u inozemstvu, kako bi po povratku u Singapur mogli da obogate zemlju stečenim znanjima.

Kako je sve počelo

Singapur je danas jedna od najbogatijih i najrazvijenijih zemalja sveta. Iako imaju samo oko 5 miliona stanovnika, godišnji bruto društveni proizvod im iznosi preko 330 milijardi dolara. A recimo bruto društveni proizvod Srbije je oko 45 milijardi, sa 7 miliona ljudi. Imaju visokorazvijenu industriju i finasijski sektor, singapurska luka je najprometnija na svetu, a godišnje ih poseti i preko 10 miliona turista. Singapur ima BDP od 79.000 dolara što njihovu privredu svrstava na treće mesto posle Katara i Luksemburga. Nezaposlenost u Singapuru je praktično na nuli.

Ali nije oduvek bilo tako.

Sve je počelo šezdesetih godina prošlog veka, uz dosta lošu početnu poziciju. Singapur je imao samo 1.6 miliona stanovnika i bukvalno nikakve prirodne resurse. Živeli su od malo trgovine i prihoda od britanskih vojnih baza. Nisu imali skoro nikakvu industriju, ni obrazovane stručnjake, pa ni kapital. Bili su mala siromašna kolonija u sred okeana.

Singapur je tek 1965. godine dobio punu nezavisnost, pošto je 130 godina bio britanska kolonija. Onda je premijer Lee Kuan Yew stvorio ekonomsko čudo, što ga je učinilo jednim od najvećih vizionara i političara u istoriji čovečanstva.

U prvoj fazi prioritet je bio razvoj industrije, čijim proizvodima bi se na domaćem tržištu zamenili oni iz uvoza. Osnovane su različite agencije za pomoć razvoja zemlje i industrije.

Već 1961. godine započinju izgradnju industrijske zone Jurong. Investitore u zonu privukli su poreskim olakšicama i punom pravnom zaštitom njihovog kapitala. Kako je zona bila udaljena od stambenih područja, država je izgradila i jeftine stanove za radnike. Iako su mnogi tada bili skeptični prema tom projektu, već 1963. u zoni su proradile 24 fabrike. Pet godina kasnije, na oko 15 kvadratnih kilometara zone radile su 153 fabrike, a još 46 ih je bilo u izgradnji.

U sledećoh fazi, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina nastavlja se razvoj industrije, ali se sada naglasak stavlja na izvoz. Jedan od osnovnih ciljeva u tom razdoblju bilo je smanjenje nezaposlenosti, koja je tada bila oko 10 posto. Glavni izazov je bilo povlačenje britanskih vojnih baza, koje su indirektno zapošljavale 40.000 ljudi.

Povoljna poslovna klima u zemlji nastavila je da privlači investitore iz celog sveta (najviše iz Japana i SAD). Zbog industrije, ubrzo počinje da se razvija i finansijski sektor.

Prosečan privredni rast je sedamdesetih bio 10 posto, a nezaposlenost je pala na 3.6 posto.

Pošto su izgradili infrastrukturu, osamdesetih se okreću novim tehnologijama i puno ulažu u obrazovanje.

Vlada podstiče automatizaciju radnih procesa i uvođenje računarske tehnologije. Investicije se od radno intenzivnih industrija okreću proizvodnji sa visokom dodatom vrednošću koje su zasnovane na znanju i kapitalu.

Dok su 70-ih godina glavni izvozni proizvodi Singapura bile tkanine, odeća i osnovna elektronika, već do početka devedesetih godina razvijaju se nove grane: farmaceutska industrija, proizvodnja mikročipova i avio industrija…

Singapur je danas visokorazvijena tržišna ekonomija, sa izuzetnim sisteom zaštite kapitala i praktično je država bez korupcije.

Zanimljivo je da su otporni na probleme, pošto je na vrhu globalne finansijske krize njihova privreda 2009. godine pala za samo 0,6%, da bi već sledeće godine porasla za čak 15%.

I pored svega, vlada i dalje traži nove modele razvoja. Sledeći cilj im je da postanu glavni finansijski ali i tehnološki centar cele Jugoistočne Azije.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.