Da biste kupili jedan „big-mek“ u Srbiji morate da radite više od sat vremena, dok Slovenci, na primer, za jedan takav sendvič u Mekdonaldsu zarade za 28 minuta, piše Danas. Građani naše zemlje za big mek rade 67 minuta, minut više nego Makedonci i čak 33 minuta više nego Hrvati. Takođe, kada bi se vrednost nacionalnih valuta posmatrala kroz cenu „big meka“, pokazalo bi se da je dinar potcenjen u odnosu na valute Hrvatske, Slovenije i Makedonije i to od dva do 20 odsto. To su rezultati analize koju je Danas uradio na osnovu poznate metodologije koju je prvi ustanovio britanski ekonomski list Ekonomist nazvane „big mek indeks“.

Iako je reč o polušaljivoj metodi prikazivanja standarda građana i potcenjenosti ili precenjenosti valuta, mnogi je uzimaju i kao korisnu jer se kao reper uzima najpoznatiji Mekdonaldsov sendvič čiji su troškovi izrade uglavnom ujednačeni u svim zemljama. Ta metodologija trebalo bi da pokaže razliku u kupovnoj moći u različitim zemaljama, a kao nešto pouzdaniji podatak upravo se uzima količina rada potrebna da se zaradi za jedan „big mek“.

Kada se preko „big mek indeksa“ posmatra vrednost valuta, računica pokazuje da je dinar u odnosu na evro potcenjen za čak 20,39 odsto. U odnosu na kunu naša valuta je potcenjena za 12,54 odsto, a u odnosu na denar za samo 2,08 odsto. Ako se ima u vidu da pojedini stručnjaci koriste „big mek indeks“ kao procenu u kojem pravcu bi trebalo da se kreće vrednost neke valute to bi značilo da bi dinar u teoriji trebalo da jača.

I kada se porede prosečne zarade u zemljama u regionu prema ceni „big meka“, Srbija stoji lošije od svojih komšija, ako se izuzmu BiH i Crna Gora u kojima najpolularniji lanac brze hrane u svetu nema nijedan restoran. U oktobru je prosek plata u Srbiji bio 324 evra ili 34.422 dinara, a za te pare može da se kupi tek 156 Mekdonaldsovih sendviča koji kod nas koštaju 220 dinara ili nešto više od dva evra. Za svoju prosečnu platu Slovenci mogu da kupe više nego duplo big mekova u odnosu na nas (371), Hrvati 310, a Makedonci dva više od nas.

Mnogo da se pohvalimo ne možemo ni ako u obzir uzmemo ceo svet jer svega je sedam zemalja na svetu koje više moraju da rade od nas da bi sebi priuštili sendvič iz Meka. Na toj neslavnoj listi vodi Kenija čijim zaposlenima treba dva i po sata rada za jedan burger, u stopu ih prate Indonezija, Meksiko i Venecuela, dok za big mek na Filipinima zarade za „svega“ 88 minuta. Osim ovih pet zemalja jedino se još u Čileu i Egiptu sporije zaradi za big mek nego u Srbiji. Egipćanima treba 82 minuta, a Čileancima sat i devet minuta.

Japanci za svoj big mek zarade za svega 10 minuta i to je najbolji prosek u svetu, odmah iza njih su Amerikanci, kojima treba od 11 do 13 minuta rada za jedan sendvič koji kod njih košta 3,7 dolara. Na listi deset najboljih osim četiri američka grada su i prestonice Novog Zelanda, Australije, Irske i Kanade. Big mek je, inače, najskuplji u Norveškoj 7,2 dolara i Švedskoj 6,56 dolara, najjeftiniji je u Ukrajini 1,8 dolara, u Hong Kongu i Kini košta po 1,9 dolara, dok u zemlji u kojoj je izmišljen SAD za njega treba izdvojiti 3,7 dolara.

2 KOMENTARI

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime