Bašta na terasi je dobra ideja u vreme korone. Evo kako da je posadite.
Svako ko je mogao otišao je iz grada, bilo u svoju ili iznajmljenu kuću na selu, planini, jezeru daleko od gradske vreve i dugotrajnog policijskog časa.
A kad su već na zemlji, što ne bi posadili neku povrćku. Biće i korisno i lepo.
Firme koje se bave prodajom semena, rasada, povrća, cveća i voća kažu da ne mogu da stignu da isporuče narudžbine. U gradovima se više naručuje cveće i začinsko bilje ali i biljke koje se lako gaje: čeri paradajz, tikvice, krastavc, blitva, luk.
Prema vestima koje stižu iz raznih krajeva sveta, nikada nije bila ovako velika prodaja semena i rasada kao ovih dana.
Poslednjih godina i inače je popularno “gradsko” baštovanstvo po terasama i ravnim krovovima kuća. Pa kad im zatreba malo bosiljka ili nane, trk na terasu da se ubere. Ako su terase veće moguće je u sandučićima ili visećim lejama saditi i veći broj povrća.
I kod nas je sve popularnije hidroponsko gajenje jagoda, salate, krastavaca. Pogotovo je to zanimljivo preko zime, napolju pada sneg a vi imate zelenu salatu usred kuhinje ili spavaće sobe.
Takođe sve više ljudi sami pripremaju kompost od otpadaka, te tako kvalitetno đubre biljke a smanjuju i otpad.
Baštovanstvo se pokazalo ne samo kao dobar hobi već i kao bezbedna i jetftina hrana. Kako najavljuju stručnjaci, kada prođe pandemija covida 19 hrana će biti skuplja i nedostupnija.
Posećenost sajtova koji dele savete o gajenju biljaka takođe su ovih dana veoma posećeni. A niču i novi blogovi na kojima ljudi razmenjuju iskustva i dele savete o baštovanstvu.
