Pitanje miganata i tražilaca azila ponovo je postalo aktuelno poslednjih dana. I njihovi protivnici obično navode kako su ovi ljudi pre svega veliki problem za privrede i ekonomiju zemalja u koje dolaze.

Samo da li je to baš tako? Ne.

Istraživanje koje je analiziralo podatke od 1985. pa sve do 2015. godine a uradili su ga naučnici iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja kao i Clermont-Auvergne University i Paris-Nanterre University ukazuje na sasvim drugačije zaključke.

Naučnici su analizirali 15 zemalja zapadne Evrope sa najviše tražilaca azila u navedenom periodu.

Devedesetih godina to su uglavnom bili ljudi sa Balkana. Nešto kasnije oni koji su bežali od sukoba na Bliskom istoku. Sve vreme bilo je migranata i azilanata iz Afrike u manjoj ili većoj meri.

Osnovni cilj istraživanja je da otkriju uticaj azilanata na ekonomiju.

I otkriveno je da ukupan učinak migranata na zemlje zapravo ima snažne pozitivne efekte, pre svega na ekonomiju. Bruto društveni proizvod je porastao a čak je i nezaposlenost opala. Troškovi koje bi vlade inicijalno namenile za zbrinjavanje tih ljudi višestruko su nadoknađeni povratom novca kroz poreze.

“Rezultati istraživanja ukazuju da migrantska kriza u Evropi ima male šanse da izazove ekonomsku krize i veća je verovatnoća da će doneti dobre ekonomske prilike”, poručuju naučnici.

“Ne negiramo činjenicu da veliki priliv tražilaca azila u Evropi donosi političke izazove. Ipak, ti politički izazovi se lako mogu svrstati pod kliše da međunarodne migracije dovode do ekonomskih problema što je činjenica koju odbacujemo.”

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime