Bilo da ste danas obeležili 8. mart kupovinom cveća ili vas ovaj praznik poprilično nervira trebalo bi da se podsetite pravih korena Dana žena. Koji uopšte nisu ni karanfili, ni moderni feminizam, a nije blizu ni mišljenju da se radi o komunističkom prazniku.

Dan žena ima revolucionarne korene i nastao je iz borbe za prava gladnih radnika, krvavih protesta i herojskim delima na početku 20. veka.

Sve je počelo kada je nasilno ugušen protest radnika u industriji odeće u New Yorku 1909. godine. Radnike je predvodila 23-godišnja Clara Lemlich, imigrantkinja i ukrajinska Jevrejka. Ona nije odustala od protesta ni kada su joj batinaši koje su poslali poslodavci u brutalnom napadu polomili rebra.

A onda su na ideju da se obeleži Dan borbe za prava žena došle socijalistkinje iz Nemačke Klara Cetkin i Luisa Zietz i to 1910. godine na Internacionalnoj ženskoj konferenciji.

Već sledeće godine 19. marta milioni žena su izašli na ulice tražeći ravnopravnost, pre svega pravo glasa. Ali hrabre žene su se pobunile i protiv seksualne i bilo koje druge diskriminacije.

Samo nedelju dana kasnije, u fabrici gde je radila Clara Lemlich izbio je požar u kome je stradalo 146 radnika. Od tada Međunarodni Dan žena je usko povezan sa pravima radnika.

Kao Međunarodni dan žena, 8. mart prihvaćen je 1917. godine. Ujedinjene nacije su od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena i službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena. U međuvremenu su uvedene institucije kao što su trudničko bolovanje, ograničenje rada žena u trećoj (noćnoj) smeni, ista plata za isti rad, pravo glasa i mnoge druge.

Ovo je prilika i da se podsetimo da je svaka druga žena u Srbiji tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja od strane bivšeg partnera ili članova porodice

Žena koje spadaju u jednu od najdiskriminisanijih društvenih grupa u Srbiji.

“Žene su u Srbiji jedna od najdiskriminisanijih društvenih grupa, a ključni uzroci su čvrsto ukorenjeni, tradicionalni, patrijarhalni stereotipi o ulogama žena i muškaraca”, rekla je pomoćnica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Kosana Beker 2013. godine.

Zaštitnik građana Saša Janković ocenio je prošle godine da je “porazno” da žene u Srbiji u 21. veku trpe nasilje i diskriminaciju na radnom mestu.

Na tržištu rada u Srbiji diskriminisano je 61% žena, od čega se tek svaka 10. obratila za pomoć nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincima, pokazala su istraživanja Viktimološkog društva Srbije. Među najčešćim oblicima diskriminacije su raspitivanje o bračnom statusu i planovima za materinstvo, nametanje takozvanih “ženskih” poslova koji nisu u opisu radnog mesta i komentarisanje fizičkog izgleda.

Kakav biste Vi izabrali život za svoju ćerku?What kind of life you would choose for your daughter? #SDGs #genderequality #goal5

Posted by SeConS on Tuesday, March 8, 2016

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime