Gradski život

6 najotkačenijih naučnih teorija o postojanju

Živimo li u Matriksu ili možda, crnoj rupi…

6 najotkačenijih naučnih teorija o postojanju
Univerzum je zaista čudesan, a kako nauka napreduje, postaje sve čudniji. Kada teorije koje se graniče sa zdravim razumom izađu na videlo, vaša prva reakcija je da se smejete, ali onda pomislite, “Da li je zaista toliko čudnije od onoga što već znamo?”
 
Dakle, mi ne kažemo da je bilo šta od ovih suludih teorija o prirodi svega. tačno, samo kažemo da su do njih došli ljudi koji su mnogo pametniji od nas i zabavno je misliti o tome, kako su do toga došli?!
 
 
6.  Možda živimo u Matriksu
 
U Matriksu, Kijanu Rivs je užasnut saznanjem da je svet u kome živi zapravo kompjuterski program koji je konstruisala zlobna veštačka inteligencija, i da je on zapravo ćelava beba koja pliva u utrobi mozga te mašinerije. To je fantastično koliko god naučna fantastika može da bude, ali postoje aktivni naučnici u stvarnom svetu koji ozbiljno razmatraju ideju da možda živimo u pravom Matriksu.
 
Prvo, tu je britanski filozof  Nik Bostrom, koji je osmislio statistički argument da živimo u izuzetno sofisticiranoj verziji Simsa. Ideja je da imamo sposobnost i sklonost da izgradimo sopstvenu simuliranu realnost o čemu svedoči rastuća industrija video igara.
 
Tako je neizbežno da ćemo izgraditi naš sopstveni Matriks jednog dana, kada nam napredna tehnologija dozvoli. Simulacija će nastaviti da raste do realizma i komleksnosti dok jednog dana ne bude imala sopstvenu civilizaciju, koja će želeti da izgradi sopstvenu simulaciju i tako dalje do večnosti. Ako je to istina, onda može biti virtualno beskonačni broj simulacija koje postoje, pa su šanse da smo mi jedna od njih zapravo mnogo veće nego šanse da nismo. 
 
Potom je tu fizičar Silas Bin sa univerziteta u Bonu u Nemačkoj. Njegova teorija je da, ako zapravo živimo u kompjuterskoj simulaciji, onda bi naš svemir trebalo da ima “rezoluciju” – drugim rečima, trebalo bi da postoji ograničenje koliko nešto malo može da bude, kao što ništa ne može biti manje od piksela na kompjuterskom ekranu.
I slučajno, oni su i našli takvo ograničenje! Dali su mu naziv Greisen-Zatsepin-Kuzmin ili GZK ograničenje i očekivali biste da je to tehnički nešto sa toliko mnogo crtica i suglasnika, ali Bin misli da je to prvi dokaz da svet oko nas napravljen od veštačkih bitova koje je stvorila neka druga inteligencija.
 
Naravno, ovaj dokaz možda nije ubedljiva sama po sebi, ali Bin i njegove kolege su zauzeti nalaženjem  novih načina da razotkriju kompjuter u kome možda živimo, i to tako što mapiraju univerzum u potrazi za Plavim ekranom smrti.
 
Sa svim ovim suludim teorijama na listi, postoje i dalje oni koji se rugaju ovakvom načinu razmišljanja. I nastaviće to, sve dok tim supermoćnih Matriks agenata ne provali u njihovu kancelariju.
 
 
Pročitajte o svim suludim teorijama u Galeriji:
Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 

Više uGradski život

vremenska-prognoza
Pogledajte kako se polarni talas približava Srbiji

Ledenih 5 dana pred nama

Domino Magazin 24.02.2018
Čips kakav do sada niste probali

Od meduza

Domino Magazin 23.02.2018
budućnost-besmrtnost
Ljudi će postati besmrtni do 2050. godine

Ali vam se neće baš dopasti kako

Domino Magazin 23.02.2018
Misteriozna vrata pakla su ubijala svakog ko uđe

A sada znamo i zašto

Domino Magazin 23.02.2018
Rast nivoa mora niko ne može da zaustavi

Prekasno je

Domino Magazin 23.02.2018
Ko je najprljaviji u Evropi?

I ko najčešće pere ruke

Domino Magazin 23.02.2018
Opportunity je već 5.000 marsovskih dana tamo

A trebalo je da radi samo 90 dana

Domino Magazin 22.02.2018
vremenska-prognoza-prolece-2018
AccuWeather objavio vremensku prognozu za proleće 2018

I Srbija na mapi pred novu prolećnu 2018 sezonu

Domino Magazin 21.02.2018
Roboti već uveliko preuzimaju fabrike

A siromašni radnici postaju još siromašniji

Domino Magazin 21.02.2018
Ne treba vam tehničko znanje da biste uspeli

Ali jedna stvar vam jeste neophodna, smatra osnivač Alibabe Jack Ma

Domino Magazin 21.02.2018

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.