Slika: 55 godina od prvog preskakanja Berlinskog zida
Gradski život

55 godina od prvog preskakanja Berlinskog zida

I kako je jedan obični vojnik postao simbol borbe za slobodu

flickr: Settnik, Bernd
55 godina od prvog preskakanja Berlinskog zida

Pre 55 godina u avgustu 61. godine počela je izgradnja ozloglašenog Berlinskog zida. Odluka je donesena 12. avgusta 1961. kada je prvi čovek Istočne Nemačke Walter Ulbricht potpisao naredbu o podizanju zida.

Zanimljivo je da je samo nekoliko meseci pre toga na međunarodnoj konferenciji za medije rekao “Niemand hat die Absicht, eine Mauer zu errichten!” (Niko nema nameru da podiže ZID!). Upravo tada, prvi put je upotrebljena reč zid.

Ali zašto je Berlinski zid uopšte podignut?

Odmah posle završetka Drugog Svetskog Rata, Sovjetski Savez je okupirao zemlje Istočne Evrope pripajajući ih svom Istočnom bloku. I pored protivljenja velike većine stanovništva, u zemljama Istočne Evrope postavljene su marionetske komunističke vlade čime su praktično postale Sovjetske kolonije.

Jedna od posledica ovakve politike je bio i ogroman odliv stanovništva u zemlje Zapadne Evrope. To je posebno bio slučaj u Nemačkoj gde je svake godine iz Istočne Nemačke tokom pedesetih stotine hiljada Nemaca prelazilo u zapadni deo zemlje.

Od ukupno 17 miliona stanovnika Istočnog dela zemlje, oko 3 miliona ljudi je prešlo u Zapadnu Nemačku u periodu od 12 godina, od osnivanja 1949. do 1961.  godine.

Sovjeti i komunistička vlast Istočne Nemačke licemerno su saopštili da je zid podignut kao “Odbrana od fašizma”.

View post on imgur.com

wiki: George Garrigues

U periodu od 1961. godine kada je podignut pa do 1989. godine kada je srušen, Berlinski zid je uspešno preskočilo oko 5.000 stanovnika Istočnog dela grada na najrazličitije načine.

A prvi koji je to uradio bio je Hans Conrad Schumann. Inače vojnik koji je trebalo da čuva zid prilikom njegove izgradnje.

Ali vratimo se na početak ove priče.

U ponoć 13. avgusta 1961. godine Istočna Nemačka je počela da zatvara svoje granicu. Tačnije, okružili su Zapadni Berlin ogradom od bodljikave žice.

Nemačka je posle Drugog Svetskog Rata podeljena na četiri okupacione zone. Svaku su kontrolisale pobedničke sile: Francuska, Britanija, Amerika i Sovjetski Savez.

Berlin, kao glavni grad, je podeljen na četiri zone, iako se sam grad nalazio u sred istočne zone, koju su u potpunosti kontrolisali Sovjeti.

A život pod Sovjetskom čizmom nije baš bio prijatan. Zbog čega je u proseku svakog dana iz Istočne u Zapadnu Nemačku prelazilo oko 2.000 stanovnika. Do 1961. godine neverovatnih 20 posto stanovnika je pobeglo iz Istočne Nemačke i to mahom visoko obrazovanih i mladih. Uz takav trend, za nekoliko godina, zemlja bi ostala bez stanovništva.

I zato je u konsultaciji sa Moskvom, Istočna Nemačka počela da gradi zid. Na osnovu transkripta telefonskog razgovora između Sovjetskog vođe Nikite Hruščova i Waltera Ulbrichta može da se zaključi da je ideja o podizanju zida potekla iz Rusije.

Prvo je Zapadni Berlin ograđen žicom, koja je kasnije prerasla u zid od cigli, da bi na kraju bio izgrađen čitav sistem razdvajanja sa osmatračnicama, visokim betonskim zidinama i stražarima koji su pucali na sve koji se približe.

Jedan od tih stražara bio je i Conrad Schumann koji je trebalo da čuva zid, tačnije ugao kod Bernauer Strasse i Ruppiner Strasse.

Tog 15. avgusta nervozno je gledao bodljikavu žicu, pušio i ponekada se približavao ogradi. Njegovo ponašanje je privuklo pažnju foto reportera iz Zapadnog Berlina.

A onda je video da su drugi stražari zaokupljeni grupom ljudi koja je prolazila, ugasio cigaretu i krenuo ka zidu. Građani iz Zapadnog Berlina su mu vikali da brzo preskoči žicu.

I upravo to je i uradio.

Sve je ostalo zabeleženo na fotografijama a postoji čak i video snimak:

Odmah je utrčao u policijska kola Zapadne Nemačke i pobegao. “Moji nervi su pucali. Bio sam veoma uplašen. Skočio sam i utrčao u kola. Tri, četiri sekunde kasnije sve je bilo gotovo”, rekao je Schumann.

I istog trenutka postao je planetarno poznat kao prvi čovek koji je preskočio zid, ustao protiv totalitarnog režima i postao simbol otpora i slobode.

Na mestu gde je preskočio zid, danas stoji skulptura. Postavljena je povodom 20 godina od Pada Berlinskog Zida i ujedinjenja Nemačke.

View post on imgur.com

wiki: Jotquadrat

Berlinski zid je stajao čak 28 godina, a pao je praktično greškom.

Predstavnik Nemačke komunističke partije Guenter Schabowski je pogrešno odgovorio na novinarsko pitanje tokom konferencije 1989. godine i objavio da Istočni Nemci mogu odmah slobodno putovati na Zapad ako to žele. To zapravo uopšte nije bila ideja komunista, već su planirali da odobre putovanja u ogređenim okolnostima i uz stroge dozvole.

Iste večeri, na hiljade Nemaca se okupilo ispred zida, a onda je dežurni oficir na zidu Harald Jaeger na svoju ruku naredio straži da se pomeri tačno u 23:30 sati 9. novembra 1989. godine i otvori kapije.

Mnogi se slažu da je upravo to bio ključan trenutak Hladnog rata koji je obeležio konačni pad režima Sovjetskog saveza i okupacije Istočne Evrope.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 
Gradski život

Više uGradski život

Ko je misteriozni predator koji jede velike bele ajkule

Sada je možda otkriveno

Domino Magazin 12.12.2017
Šta se to čuje na dnu okeana?

Vanzemaljske baze ili misteriozni zvuk Zemlje?

Domino Magazin 11.12.2017
7 najstarijih stvari na planeti su vrlo zanimljive

Ovo sigurno niste znali

Domino Magazin 11.12.2017
OVO stiže i u Srbiju: Nevreme širom Evrope

I da li bi trebalo da se brinemo

Domino Magazin 11.12.2017
Fizičar zna kako da napravimo Zemlju 2.0

Ali je njegova ideja pomalo uznemirujuća

Domino Magazin 11.12.2017
Pronađen novi oblik materije

Prvi put dokazano postojanje ekscitonijuma

Domino Magazin 11.12.2017
Za ovo vreme je kriv Kim Jong Un

Popeo se na svetu planinu i neko će UMRETI

Domino Magazin 10.12.2017
Ovo su najgluplje zemlje sveta

Srbija na jakom mestu, ali Hrvatska nas je prešišala

Domino Magazin 10.12.2017
Devet hiljada ljudi sakupilo novac za kupovinu dvorca u Francuskoj

Uzeli stvar u svoje ruke

Domino Magazin 09.12.2017
Već za 80 godina biće nepodnošljive vrućine, ekstremne oluje, požari…

Crna prognoza pred nama

Domino Magazin 09.12.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.