5. Francuski suludi metrički sistem

U vreme Francuske revolucije, vođe pokreta su odlučile da poprave religiozni i zastareli Gregorijanski kalendar. A oni su odabrali najjednostavniji način. Bar je tako izgledalo.

I onda su te dosadne sekunde, minuta, sate, dane i nedelje prebacili na metrički sistem.

Svaku vremensku jedinicu su lepo podelili na decimale, kao što je i logično zar ne?

I tako je 1793. zaživeo Revolucionarni republički kalendar. Ali onda su Francuzi primetili neke čudne detalje. Recimo da su nedelje trajale 10 umesto 7 dana, svaki dan je imao 10 sati, koji se sastojao od 100 minuta sa po 100 sekundi.

I dalje ne deluje tako strašno. Ali pogledajte kako je izgledao običan sat za početak:


cormullion
A onda poslušajte nastavak priče. Izgleda da koncept nije bio dovoljno revolucionaran pa su njegovi autori odlučili da imena meseca i dana u nedelji promene i nazovu ih rimskim brojevima. Onda su svi osim onog kome ja ova ideja pala na pamet rekli da je to stvarno glupo. Pa su pronašli pesnika po imenu Fabre dEglantine koji je trebalo da smisli nova imena. Srećom njegov talenat je bio podjednako veliki kao i onih čija je bila ideja. Tako je Fabre smislio da se meseci zovu recimo: "kišovit", "vetrovit", "vruć" i slično. Genijalno zar ne?

Ni približno kao njegova ideja da svaki dan u godini ima svoje jedinstveno ime. Jadni građani su tako morali da uče 365 imena za dane ni krivi ni dužni.

Posle mučnih 14 godina svi su shvatili da ideja nije bila baš dobra i vratili se na uobičajeni kalendar.

4. Sovjetski kalendar


wiki
Komunističke vođe u Sovjetskom savezu su 1929. godine stvarno želeli da povećaju industrijsku produktivnost radničke klase.

A onda su primetili nešto zanimljivo. Činjenicu da mašinama ne treba odmaranje kao što je potrebno ljudima. I zato su smislili genijalan plan kako bi fabrike radile 24 sata, sedam dana u nedelji, sve do pobede nad kapitalističkom đubradi.

I tako su drugovi i drugarice napravili sasvim novi kalendar koji je trebalo da reši taj sitni problem ljudskog rada. E sad, nije baš lako objasniti ovu ludost. Ideja je bila da se kalendar rotira oko 5 radnih dana i jednog dana za odmor za svakog radnika pojedinačno. Praktično, svako je imao svoj lični kalendar, pošto je neradni dan svima padao u različita vremena. Tako je trebalo da 80 posto populacije radi u jednom danu.

 history today

Nikome nije palo na pamet da bi ovaj kalendar mogao da ima nedelje ili mesece. Zato su radnici potpuno izgubili vremensku orjentaciju a bilo kakva organizacija je postala suludo komplikovana. Uz to, lični kalendari su raspoređivani sasvim slučajno pa su porodice često bile rastavljene, zato što ta glupost po imenu vikend više nije postojala.

Uz sve to, pokazalo se da ni mašine nisu mogle da izdrže tako udarnički tempo rada. Posle 3 duge godine, sovjetske vođe su odustale od ovog kalendara i vratili se starom kalendaru.

Šalimo se. Nisu lepo priznali grešku i vratili se normalnom kalendaru. Zapravo su uradili nešto još luđe.

U sasvim novom revolucionarnom kalendaru nedelja je imala 6 radnih dana i jedan za odmor. Mesec je imao pet nedelja od šest dana, odnosno trajao je uvek 30 dana. A to znači da su morali da nekako godini dodaju još 8 dana, što su takođe radili na najgluplje načine koje su mogli da smisle i svima zakomplikuju živote.

Tek 1940. godine su shvatili da im stvarno ne ide sa kalendarima pa su sve vratili na ono što najbolje znaju. Da se makljaju sa Nemcima u velikom ratu…

3. Balinezijski kalendar


balicelebrated
Kalendar stvarno ne bi trebalo da bude previše komplikovan. Dovoljno je da dani prate rotaciju zemlje, meseci cikluse meseca, a godine Zemljino kruženje oko Sunca. I to je otprilike sve.

Ali ne i za neke ljude sa Jave u Indoneziji. Tradicionalni Balinezijski kalendar je maalko komplikovaniji. Kada kažemo malko, zapravo mislimo "toliko je komplikovan da ga niko živ ne razume". Zato ga naučnici koji se bave teorijama haosa bukvalno obožavaju. I oni su otprilike jedini koji ga vole.

Svaki dan u ovom kalendaru je rezultat suludih matematičkih operacija. A umesto nedelje od sedam dana postoji 10 različitih nedeljnih ciklusa. Koji mogu da se primene u isto vreme i naravno traju različito svakog puta. E sad u ovom kalendaru godina traje 420 dana.

A sada kreće prava komplikacija.

Godina je podeljena u dva ciklusa, svaki ima 10 različitih nedelja koje traju varijabilno i dešavaju se u isto vreme. Ah da, svaki dan je zapravo i nedelja, osim kada nije. Naravno sve se određuje kompleksnim matematičkim jednačinama.

Jasno vam je zašto u Indoneziji niko nikada nije stigao na vreme?

2. Islamski kalendar


wiki
Kalendari se vremenom menjaju. Oni dobri postaju još bolji, a oni loši, pa nažalost još gori. A neki i pored svih svojih loših osobina opstaju.

Evo primera. To je Islamski Hijri kalendar koji koriste Muslimani širom sveta i dan danas. A koliko je on komplikovan možda vam dočara podatak da je 2013. godine Visoki Sud Saudijske Arabije morao da se sastane kako bi odredio kada počinje mesec.

Možda se pitate zašto?

Pa recimo zato što mesec po njemu počinje prve noće kada primetite polumesec na nebu. Možda vam to ne deluje kao problem, ali šta se dešava kada je oblačno? Pa ništa, sačekaćete malo da se razvedri da biste proslavili rođendan.

Ali loše vreme je samo prvi od problema. Mesec uz to drugačije izgleda sa različitih lokacija na zemlji. Na nekim se ni ne vidi zbog planina recimo.

Stvar je toliko komplikovana da čak i datumi velikih praznika poput Ramazana izazivaju pravu pometnju u muslimanskom svetu. Genijalno, šta da vam kažemo…

1. Antički kalendar starih Grka


wikimedia
Možda su stari Grci postavili osnove moderne nauke, filozofije i demokratije, ali nisu imali sreće sa kalendarima.

Vidite, ima jedna važna stvar kod kalendara koju svi uzimamo zdravo za gotovo. A to je da ih svi koriste. Kada se to ispuni onda može da se priča da li je neki kalendar dobar ili loš.

Ali u Grčkoj su pali na prvoj stepenici.

Svaki grad je imao svoj kalendar i naravno nije im palo na pamet da prihvate bilo čiji drugi.

Meseci su imali sasvim drugačija imena, godine trajale različito, baš kao i nedelje. To znači da ste u drugom mestu bili i u drugom vremenu. Zamislite samo koliko je to problema pravilo u svakodnevnom životu? Mnogo! Trgovina, ugovaranje radova, planovi – sve to bio prilično komplikovano. Zamisli da odeš u drugi grad i shvatiš da si zakasnio neke tri godine.

Da sve bude još gore niste bili zaštićeni od toga čak i ako ste bili u jednom gradu. Recimo Atina je imala čak tri različita kalendara koji su se paralelno koristili.

Zato su jadni antički istoričari u jednom trenutku rekli – e je*ite se svi – i prešli na računanje vremena po Olimpijadama. A kada bolje razmislimo verujemo da i danas ima ljudi koji bi to voleli. Samo umesto Olimpijade da koristimo derbi.

Klikni Like da i drugi vide!

POSTAVI ODGOVOR

Ovde upiši komentar
Ovde upiši svoje ime