Dinosaurusi — svi ih vole, zar ne? Pitajte bilo koje petogodišnje dete, oduševljeno će vam reći koliko je veliki, strašan i sjajan Tiranosaurus reks. A mislimo da to oduševljenje ne nestane ni kad porastemo. Dinosaurusi jesu i uvek će biti jedna od naših najvećih fascinacija i misterija.

Hodali su Zemljom dok je ona još bila mlada i divlja, dok ljudske vrste još nije ni bilo, a sad su ostali samo fosilni ostaci da nam kažu da su živeli i umrli. To i njihovi naslednici: ptice. Možete pomisliti da su krokodili direktni potomci dinosaurusa, ali ptice imaju mnogo više zajedničkog s njima nego što možemo da zamislimo.
I kako to uvek biva s misterijama, obično idu zajedno s mitovima. Zato što smo videli neke stvari u filmovima, na TV-u ili u knjigama o dinosaurusima, prihvatili smo ih kao istine, mada su to možda pogrešne predstave. Uostalom, nije svako paleontolog… Evo šta su rekli pravi paleontolozi – predstavljamo vam pet čestih ali potpuno pogrešnih predstava o dinosaurusima:

5. Dinosaurusi su vukli repove

mike shaver

U doba kad su svi verovali da su dinosaurusi bili veliki gmizavci, verovalo se da su hodali šepajući, spuštenog repa. Ali od 1970-ih su paleontolozi restaurirali uzorke dinosaurusa sa kičmom paralelnom tlu i podignutim repom. Istraživači su otkrili da je struktura repa dinosaurusa bila nalik ojačanim okoštalim tetivama, što je bilo očigledno: nije bilo očuvanih repova.

4. U zemlji dinosaurusa je uvek sunčano

dystopos

Iz nekog razloga, kad god pomislimo na dinosauruse, zamišljamo ih u vreloj, gustoj džungli. I da, bilo je dinosaurusa koji su živeli u takvim klimatskim uslovima, ali moramo se setiti da su dinosaurusi živeli 160 miliona godina na celoj planeti Zemlji – što znači da su nastanjivali razne vrste staništa. Da, bilo je dinosaurusa u snegu, što je super, zar ne?

3. Svi dinosaurusi su bili ogromni jer je svet bio drugačiji

scott kinmarting

Kao prvo, baš kao kod nas ljudi, gde ne može svako da bude košarkaš dvometraš – nije svaki dinosaurus mogao da bude Tiranosaurus reks. Dinosaurusa je bilo raznih veličina, delom su zato i bili tako uspešni. Lepo, ali oni veliki su bili ogromni, veći od bilo koje velike životinje sada! Teorije kažu da je to bilo zato što je za Zemlji tada bila drugačija gravitacija i što je u vazduhu bilo više kiseonika. Ali nije to bio razlog. Veliki dinosaurusi su bili toliki jer su imali posebne vazdušne džepove, zbod čega su im kosti bile lakše, pa su mogli bolje da rastu, a faktor je bio i što su legli jaja, a nisu rađali potomstvo.

2. Tiranosaurus reks je rikao (kao lav, možda)

peter rivera

Jaka rika je zvuk dostojan kralja, zar ne? Svakome ko je gledao Parkove iz doba Jure u glavi verovatno odzvanja zvuk onog Tiranosaurus reksa, ali nažalost, to je bio samo plod rediteljeve mašte. Istraživači na osnovu ptica i gmizavaca pokušavaju da pogode kako se oglašavao Tiranosaurus reks — ako je uopšte to radio. Možda je ispuštao zvuk sličan onome krokodila ili noja, možda je kreštao ili gunđao, ali na to verovatno nikad nećemo saznati odgovor — osim ako neko ne izvuče audio snimak od pre 65 miliona godina. Što je malo verovatno.

1. Veliki dinosaurusi su u turu imali još jedan mozak

bill gracey

Neki dinosaurusi, kao što su sauropodi i stegosaurusi, imali su veliku šupljinu u kukovima, što je povezivano s neuralnim kanalom kroz koji prolazi kičmena moždina — pa je jedan paleontolog iz 19. veka rekao da to može da znači da je takva vrsta dinosaurusa imala zadnji mozak za koordinaciju nogu i repa. Međutim, mnoge vrste kičmenjaka imaju produžetak kičmene moždine za regulisanje pokreta udova (bez drugog mozga), a u slučaju stegosaurusa i sauropoda, u toj šupljini u kukovima možda su čuvani ugljeni hidrati koji daju snagu, kao što je kod nekih vrsta ptica. U svakom slučaju, nije tu bilo mozga.

Toliko o razotkrivenim pogrešnim predstavama. Ako vas zanimaju dinosaurusi i želite da steknete poseban uvid u život kralja dinosaurusa, Tiranosaurus reksa, možete pogledati jedan specijalni eksperiment… Da li je moguće da je Tiranosaurus reks imao perje? Je li bio hladnokrvni gmizavac ili je bio toplokrvan? Jesmo li vam dovoljno probudili radoznalost? Onda gledajte emisije iz ciklusa Mesec dinosaurusa na NatGeo kanalu, svake subote i nedelje u junu od 20:55, i dobićete odgovore na sva pitanja.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime