4. Lek za hemoroide je stvarno boleo
Broj ljudi koji danas pate od hemoroida se najbolje vidi po kremama i suplementima koji se prodaju. Ima ih puno. E pa tako je bilo i u antičko doba. Samo tada ljudi nisu mogli da kupe Faktu i nadaju se da će rešiti problem.
Lek je bio malkice brutalniji.
Tačnije, podrazumevao je užarenu metalnu šipku koji bi vam doktor strpao u anus. Sve dok ne izgori te dosadne hemoroide. I gotova stvar. Možete mirno da odete kući i nastavite da jedete ljutu hranu. Ako preživite.
Mislite da je ova bolna procedura brzo napuštena?
Zapravo, koristila se sve do kraja 19. veka kao najbolji način za rešavanje tog problemčića.
Naravno moderne metode lečenja su mnogo suptilnije. U stvari i danas pržimo hemoroide ali ne užarenim gvožđem nego laserima. Ali poenta vam je ista.
3. Kamen u bubregu vam stvarno nije trebao
Ni danas nije baš prijatno suočiti se sa kamenom u bubregu. Ali u srednjem veku je najmanji problem bilo to što ćete skapavati od bolova neko vreme.
A pošto je puno ljudi patilo od ove muke specijalisti po imenu litotomisti su putovli po Evropi i ljudima rešavali problem.
Što je eufemizam za – zavezati pacijenta za sto, iseći tu negde u blizini kamera posle čega bi doktor svojim veštim prstima opipao kamen i izvadio ga.
Ako je kamen previše zavučen ili neće da se odmah izvuče korišćena je i metalna kuka.
Sve to bez anestezije sasvim jasno.
2. Lek za žene je bio posebno surov
photo via
Negde u 19. veku širom Evrope se pojavila čudna bolest i to samo kod žena. Simptomi su bili recimo: odbijanje da kuvaju, zahtev za pravom glasa ili istom zaradom za isti posao. Ili traženje ljubavi od muškaraca.
Ali srećom, neurolog Silas Weir Michell je našao lek za tu strašnu bolest koju su nazivali histerija.
Smeštao bi žene u krevet da se malo odmore.
Tačnije na 2 meseca. Za to vreme nisu smele da govore, čitaju, crtaju ili rade bila što. Nisu smele ni da ustaju iz kreveta. Nikad.
Kada im to ne bi pomoglo, što se sasvim jasno dešavalo često, histerija bi se pojačala. E tada su primenjivani su elektro šokovi.
Sreća pa su relativno brzo odustali od ovakve ideje.
1. Lek za mucanje
Sredinom 19. veka nemački hirurg Johann Friedrich Dieffenbach je shvatio šta izaziva mucanje. On je smatrao da je problem u jeziku i njegovom obliku.
Što je lako rešavao odsecanjem njegovog dobrog dela. U ovo su poverovali svi pa je obavio nekoliko stotina operacija sečenja jezika nad nesrećnicima koji su mucali.
Dobar deo njih nije preživeo operaciju pošto zaista ne želite da isečete jezik. A ostali koji su preživeli su verovatno shvatili da zaista moraju da prestanu da mucaju da im se ne desi još nešto gore.
