4 fantastična otkrića SRPSKIH naučnika

4. Milankovićevi ciklusi Zemlje

Sigurno ste i sami shvatili da je razumevanje vremenskih prilika prilično nezgodan posao. Recimo ako ste planirali roštilj zbog lepog vremena koje su najavili, a dočekala vas provala oblaka.

Pošto vam je jasno koliko je samo teško prognozirati vreme (čak i uz najmoćnije kompjutere), zamislite samo kako nam je tek pre nekih stotinak godina bilo nejasno zašto su neke zime hladnije od drugih i zašto se ponekad javljaju ledena doba.

Ali naš akademik Milutin Milanković je to shvatio pre ostalih.

On je otkrio da je Zemlja, dok se kreće kroz Svemir, izložena varijacijama u dužini i obliku orbite, ali i ritmičkim pomeranjima njenog ugla u odnosu na Sunce. I ne samo to, već je uspeo i da izračuna te cikluse i otkrije pravilnosti.

Da probamo da vam objasnimo koliko je to bilo komplikovano. Morao je da izračuna ugao i trajanje nailazećeg sunčevog zračenja na svim geografskim širinama Zemlje, u svim godišnjim dobima, u milionima godina, sa prilagođavanjem na tri promenljive čije se vrednosti stalno menjaju.

Za to mu je trebalo nekih dvadesetak godina. Ali uspeo je!!!

A ako vas baš zanima, Milanković je otkrio i da se mi nalazimo duboko u ledenom dobu koje je počelo pre oko četrdeset miliona godina a i dalje traje. Tri četvrtine pitke vode je i dalje zarobljeno ledom a na oba pola imamo ledene kape. To inače nije baš bio čest slučaj u istoriji Zemlje, čisto da znate.

Ali ni to nije sve…

Milanković nažalost nije dočekao potvrdu svoje teorije. Umro je 1958. godine a njegovi ciklusi su naučno prihvaćeni tek sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Ali to ga nije pokolebalo da u slobodno vreme uradi još jednu potpuno genijalnu stvar. On je napravio savršeni kalendar.

Vidite, problem sa gregorijanskim i julijanskim kalendarima je što su dosta solidni, ali ne i sasvim tačni pa tako stalno imamo prilagođavanja svetskih časovnika za po neku sekundu ili čak ceo dan u prestupnim godinama. Bez toga, kalendar bi iz godine u godinu imao sve veću grešku

Dakle, na inicijativu vaseljenskog patrijarha Meletija IV, Milanković je napravio svoj kalendar. I ono što ga čini posebnim je da će biti sasvim tačan sledećih 28.800 godina. Verujemo da nam je to više nego dovoljno.

A tek ovo kada čujete

Milanković je za vreme Prvog svetskog rata uhapšen i bio je u Budimpešti u kućnom pritvoru. Ali ni to ga nije sprečilo da nastavi sa svojim dragocenim istraživanjima.

3. Pupinovi kalemovi

Kraj devetnaestog veka je bilo sjajno vreme za nauku i pronalazače. Recimo Aleksandar Graham Bell je izumeo prvi telefon koji je zaista radio.

Ali imao je jedan sitan problem. Njegov telefon nije baš bio funkcionalan na daljinu, odnosno javljao se šum. Da stvar bude još gora, on se pojačavao sa dužinom kabla. Kapirate da je to bila prilično nezgodna stvarčica.

Ali jedan naš naučnik je shvatio u čemu je problem. Bio je to čuveni Mihajlo Pupin.

Njegovo najvažnije, najslavnije otkriće su bili Pupinovi kalemovi zbog čega je njemu u čast proces korištenja tih kalemova u telefonskim razgovorima na velikim razdaljinama nazvan pupinizacija.

Da ne komplikujemo sa objašnjenjem, "Pupinova teorija" problem šuma rešava postavljanjem induktivnih kalemova na strogo određenim rastojanjima duž telefonskih vodova.

Ili srpski – da nije bilo našeg Pupina, ne bi bilo ni modernog sveta telekomunikacija. Toliko je jednostavno.

Ali ni to nije sve…

Mihajlo Pupin je imao registrovana čak 34 patenta, prvi je pomenuo i ideju negativne otpornosti i prvi je napravio indukcioni motor sa većom brzinom od sinhrone.

Istraživao je mogućnosti telekomunikacije između aviona a za vreme Prvog svetskog rata je razvio sistem za otkrivanje podmornica za vojsku SAD i saveznike. Dobio je posebnu zahvalnicu američkog Predsednika Hardinga za svoj doprinos nauci.

A tek ovo kada čujete

Možda je od američkog predsednika ipak važnija poruka njegove majke pred Pupinov odlazak u Ameriku.

"Dete moje, ako želiš da pođeš u svet, o kome si toliko slušao na našim poselima, moraš imati još jedan par očiju — oči za čitanje i pisanje. U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa. Znanje je svetlost koja osvetljava naš put kroz život i vodi nas u život budućnosti pun večne slave", zapisao je Pupin u autobiografiji reči svoje majke.

2. Vinčanska kultura

Svi se valjda slažemo da smo mi odavde prilično skloni busanju u grudi i želji da budemo prvi i najbolji. Mada, kapiramo da su i drugi takvi. Ali postoji bar jedna stvar po kojom smo zaista jedinstveni.

A to je Vinčanska kultura.

Još krajem devetnaestog veka primećeno je da se u okolini dunavske obale u blizini sela Vinče kraj Beograda dosta često nalaze čudni glineni predmeti. I onda je 1908, kustos Narodnog muzeja Miloje Vasić otkrio tu neverovatnu civilaziju ljudi koji su živeli na teritoriji današnje Srbije u doba neolita.

Ali ni to nije sve…

To ni približno nije sve pošto je otkriveno da se najstariji evropski rudnik bakra Rudna Glava star nalazi kod Majdanpeka i da je nastao početkom šestog milenijuma pre nove ere.

Na lokalitetu Pločnik kod Prokuplja otkrivene su najstarije alatke od bakra, dok je Istočna Srbija bila pravi centar evropske metalurgije. Arheolozi se slažu da je Vinčanska kultura bila najnaprednija praistorijska kultura u svetu.

A tek ovo kada čujete

Kompletnu sliku o neolitu i ljudima Vinčanske kulture ipak je šezdesetih postavio čuveni profesor Dragoslav Srejović koji je rukovodio iskopavanjima u Lepenskom viru. On je među prvima govorio da nema bitnih razlika između paleolitskog homo sapiensa i čoveka današnjice, što je bilo prilično revolucionarno u to vreme. I tačno, ispostavilo se nešto kasnije, što je profesoru Srejoviću donelo svetski ugled.

Zapravo, Vinčanska kultura je u arheologiji otprilike podjednako značajna kao što bi za astronomiju bilo otkriće života van zemlje. Dakle, ako želite da se hvalite u društvu nekih stranaca koje vodite po našim kafanama, slobodno potegnite ovu temu i nećete pogrešiti.

1. Teslina naizmenična struja

Zamislite svet bez svima dostupne električne energije kakvu danas poznajemo, svet bez interneta, mobilnih telefona, modernog saobraćaja, računara, aviona i kućnih uređeja. E to bi vam bio svet bez Nikole Tesle.

U nemerljivom doprinosu koje je naš genijalni naučnik dao civilizaciji ipak najvažnije mesto pripada naizmeničnoj struji koja predstavlja osnovu, pa, skoro svega danas.

Ali ni to nije sve…

Znate tu finu spravu poznatu i kao automobil? E pa ni njih ne bi bilo, pošto je Tesla izmislio i svećice za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem. Uz to,Tesla je prvi predstavio daljinsko upravljanje a svoj brodić je tako provozao 1898. godine na električnoj izložbi u Medison Skver Gardenu.

A tek ovo kada čujete

Sasvim sigurno jedan od najvažnijih projekata na kojima je Tesla radio bio je bežični prenos električne energije. Ipak, zbog nedostatka finansijskih sredstava morao je da prekine istraživanje i nije uspeo da za života ostvari najveći san o kome je maštao.

Tek sto godina kasnije, tačnije 2012. godine naučnici sa čuvenog MIT-a su uspeli da upale sijalicu udaljenu 2 metra od izvora energije i konačno dokazali u praksi da je Tesla potpuno bio u pravu. Po ko zna koji put…

Klikni Like da i drugi vide!