Slika: Šta je uopšte taj DEEP WEB?
IT

Šta je uopšte taj DEEP WEB?

Ako se bavite mutnim radnjama ovo će vas zanimati

flickr: andy cull
Šta je uopšte taj DEEP WEB?

Sve više se govori o potrebi da internet ipak bude anoniman. Zato su popularniji kreativni načini koji će omogućiti anonimno korišćenje interneta. Jedan od tih načina je takozvani “Deep Web”, odnosno “duboki web”.

Možda ste čuli za to, samo da li zaista znate šta je?

Ovako.

 

Većina korisnika interneta pretražuje na Google, provodi vreme na Facebooku, gleda video klipove na Youtube, tweeta i slično. Dakle, kada se ukucaju u pretraživač ove reči, on će ih pronaći. To znači da su pretraživači poput Binga, Yahooa i Googlea indeksirali te stranice i imaju ih sačuvane u svojim bazama i to se naziva “površinski web”, odnosno “Surface Web”.

U “duboki web” ili “Deep Web” spadaju sve stranice koje nisu indeksirane na pretraživačima. Ali nisu to nužno neke mutne stvari.  Recimo na poslovnim portalima nalaze se predmeti za prodaju koje ne mogu da indeksiraju pretraživači. I to je Deep Web.

Pored toga, postoje i stranice koje se namerno štite kako bi se sprečila šira upotreba. To su, na primer, baze knjiga i akademski članci nekih univerziteta. I to je Deep Web.

Britanski novinski portal Guardian procenio je da se čak 90 posto interneta nalazi na “dubokom webu”. Međutim, postoji i drugi deo tog weba kome je moguće pristupiti isključivo preko posebnih programa.

Ono o čemu se malo govori kada se radi u “dubokom webu” je da on ima svoju filozofiju. Pored ilegalnih stvari koje su na njemu mogu pronaći, a koje čine tek mali postotak tog weba, on je odličan za anonimnu razmenu podataka što je veoma bitno kada su u pitanju poverljive informacije. Tako je, na primer, Edward Snowden razmenjivao dokumente o američkoj špijunaži s novinarom britanskog Guardiana i nemačkog Der Spiegela.

WikiLeaks takođe koristi “duboki web” kako bi razmenjivao informacije i tajne dokumente.

Koriste ga disidenti u zemljama u kojima je nadzor nad standardnim internetom veoma strog, a kazne oštre. Dakle, srž njegove filozofije je u pružanju slobode govora i prava na sigurnost i anonimnost u svetu u kome tako malo stvari može biti anonimno.

Pažnju javnosti na postojanje “dubokog weba” skrenuo je slučaj sa zatvaranjem jedne od najpopularnijih stranica crnog tržišta “Silk Road” (“Put svile”). Stranica je funkcionisala slično drugim stranicama za trgovinu. Prodavci bi postavljali predmete na prodaju, a potencijalni kupci bi im se javili. Ali putem Silk Rouda prodavale su se droge, razni nezakoniti narkotici, ukradena lična dokumenta. Naručivala su se ubistva.

Sam pristup “dubokom webu” nije komplikovan. Može mu se pristupiti putem tri softvera: Tor, I2P i Freenet. Sva tri garantuju skoro potpunu anonimnost na internetu, a služe kao pretraživači. Najpopularniji od njih je Tor.

Ovaj pretraživač može pretraživati i obične stranice s konvencionalnim domenaima, ali može učitati i stranice s domenom “.onion”. On se uobičajeno preporučuje ako mislite da vas prate. Istoriju pretraživanja će izbrisati čim se ugasi.

Tor je prvobitno bio projekat američke vlade, a trenutno ga održava grupa volontera. I dalje ga finansira američka vlada, kao i Nacionalno udruženje za nauku.

Bitno je razlikovati “duboki web” od “mračnog weba” (“Dark Web”). Iako je drugi sastavni deo prvog, termini se ne bi trebali koristiti kao sinonimi. “Duboki web” je deo interneta koji nije indeksiran na pretraživačima poput Googlea, Binga i Yahooa bilo enkripcijom podataka ili neindeksiranjem stranica. S druge strane, “mračni web” je deo “dubokog weba” koji je namerno skriven od pretraživača, a koji ima domen .onion.

“Mračni web” je, prema procenama stručnjaka, 0,01 posto “dubokog weba” gde se može naći doslovno sve što je ilegalno.

Iako Tor krije identitet mreže i računara koji ga koriste, postoji mogućnost da podatke koje korisnik prima i šalje može otkriti njegov identitet, ali isključivo greškom korisnika. Na primer, da se nađete u nekom gradu u kome nikada ranije niste bili i niko vas ne poznaje, tada je vaša anonimnost potpuno zaštićena. Ali, ako počnete da koristite svoju kreditnu karticu da kupujete stvari onda će stepen vaše anonimnosti biti umanjen.

Dodaj komentar

Ostavi komentar

*

 

Više uIT

Šta se u Srbiji tražilo na Google ove godine?

Nešto je očekivano ali nešto i ne

Domino Magazin 13.12.2017
Bivši šef u Facebooku se kaje

Zato što je napravio nešto tako strašno

Domino Magazin 13.12.2017
Apple kupuje Shazam?

Za 400 miliona dolara

Domino Magazin 13.12.2017
Google menja pretraživanje

Ovo bi trebalo da znate

Domino Magazin 11.12.2017
Robot pomaže depresivnima

Možete da popričate sa njim na Facebook Messengeru

Domino Magazin 07.12.2017
Digitalizacija zdravstva u službi pacijenata, lekara i nauke

Jedan od izazova 21. veka

Domino Magazin 05.12.2017
Oni su prvi Bitcoin milijarderi

Sećate se braće Winklevoss

Domino Magazin 05.12.2017
Windows 10 dobija veliku izmenu

Stižu setovi

Domino Magazin 01.12.2017
Roboti će do 2030. godine uzeti poslove 800 miliona ljudi

I to nije baš sjajna vest

Domino Magazin 01.12.2017
Bitcoin je napravio – Elon Musk?

Luda teorija zavere

Domino Magazin 29.11.2017

Domino magazin © 2007-2015. Sva prava zadržana.