Ispovest paranoičnog fotografa-siromaha

Pisma čitalaca

U Redakciju nam je stiglo pismo, koje prenosimo u celosti:

 

Poštovani,

Nekada je fotografisanje bilo, pa, recimo poštenije. Aparat, 36 snimaka, pa ti pokaži šta znaš (tobogan je vaš!). Danas svi ispucavaju do mile volje, na hiljade snimaka, pa će se većina toga baciti, za ostatak je tu Photoshop, ima već da ispadne da liči na nešto.

Problem je što neće. Bivate zatrpani bednim radovima sa svih strana od samozvanih fotografa; loša kompozicija, loše osvetljenje, očajna ideja i generalno sačuvaj-me-bože dosadan finalni proizvod – njeno veličanstvo Fotografija. Pomažu im, tim nazovi fotografima sa dubokim džepom, doduše, razni ultra-skupi objektivi, nezamislivo skupi aparati, pomaže im sve što se može kupiti, ali ono što im fali, talenat, to će malko teže nabaviti.

Zbog svega ovoga, obožavam ovaj proizvod. Reč je o minijaturnom USB digitalnom aparatu, koji je sveden na osnove fotografskog umeća – bez LCD ekrana, samim tim i bez mogućnosti da se vidi šta ste uslikali (nema onog „jao ovo je grozno, briši to“), čak i bez mogućnosti da pogledate kroz objektiv, da „nanišanite“ – ne, ovde je reč o osećaju, o fotografskom nervu, pogledaj stanje oko sebe i opali, i sram ga bilo ko pomisli loše. Nakon svega, sam aparat uglaviš u USB port i pogledaš svoje delo.

Treba napraviti takmičenje fotografa koji neće koristiti ništa više od opreme, osim ovog mališana.

Pa da ih vidim.

Iskreno Vaš,

Fotograf.

2 thoughts on “Ispovest paranoičnog fotografa-siromaha”

  1. Pa ovo mi treba BrE! 🙂

    A slazem se da bi neko mogao da napravi takmicenje, samo ovaj foto aparat i tuci.

    Jest da bismo morali da verujemo na rec da je njime snimano i ne obradjivano u PS-u ili nekom slicnom programu, ali dobro, optimizam FTW :))

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *