lg

Beogradski festival igre

BEOGRADSKI festival igre, čiji su inicijatori, tvorci i organizatori - balerina Aja Jung i reditelj Nebojša Bradić, još od “pilot-izdanja” ove jedinstvene manifestacije “razmazili” publiku gostovanjima istinskih dragulja u svetu plesnih trupa, i u petu godinu svog postojanja ući će uz pravi spektakl.

Prvi put u svojoj dugoj istoriji ispunjenoj blistavim uspesima, baletski ansambl milanske Skale uputiće se narednog proleća na “našu stranu sveta”, ka Balkanu i istoku evropskog kontinenta, i zaigrati baš u Beogradu.

Trupa gostuje veoma retko isključivo na najistaknutijim svetskim i italijanskim scenama, i njihov dolazak u Beograd je zaista izuzetan događaj ogromnog značaja – kaže Aja Jung, predsednik Saveta za igru Srbije, idejni tvorac i “prva žena” Beogradskog festivala igre. – Istorija Baleta milanske Skale isprepletena je s rođenjem same baletske umetnosti i seže čak i u period pre osnivanja najpoznatije svetske operske kuće (1778), u čijoj se zgradi ova plesna kompanija nalazi i danas – kada je, posle rekonstrukcije Teatra milanske Skale i sezona provedenih u Teatru Arčimboldi, ponovo “osvojena” scena Pjermarini, kao i razni drugi prostori koje je adaptirao i restaurirao arhitekta Mario Bota. Osnivanje Baletske škole pri Skali (1813) vezuje se za ime Karla Blasisa, velikog pedagoga i teoretičara romantičnog baleta.

U ratovima ispresecanom 20. veku, veliki koreografi, Fokin i Masin, repertoar su prilagodili savremenim tokovima koje je nametnuo “Balet Ruse”, a Aurelio Miloš je oživeo Balet Skale posle Drugog svetskog rata debitujući paradigmatičnim “Čudesnim mandarinom”.

Sedamdesetih i osamdesetih godina, trupa je bila spremna za produkcije Jiržija Kilijana, Džeroma Robinsa, Brigit Kulberg… Devedesetih se u repertoar uvode postavke Matsa Eka, Vilijama Forsajta, Entonija Tjudora, a nove postavke u 21. veku stižu iz pera Džona Nojmajera, Anželina Preljocaja i Morisa Bežara.

PIONIRI SPEKTAKLA IGRE
KARLOTA Brijanka je bila prva Uspavana lepotica (1890), a Pjerina Lenjani prva Odeta/Odilija u “Labudovom jezeru” (1895), kojoj balet duguje i poznatu bravuru od 32 fuetea Crnog labuda. Milanska škola je kasnije značajno osnažena pojavom Enrika Čeketija, jednog od najvećih reformatora i pedagoga u istoriji igre, koji je svetu podario italijanski stil podučavanja akademske tehnike. Još 1881, predstavom “Ekscelzior”, Luiđija Mancotija, Skala je uspostavila kategoriju baletskog spektakla, uz igrače izuzetnog renomea.

BEOGRAD MEĐU ODABRANIMA
BALETU milanske Skale dozvoljeno je da samo dva puta u toku godine napusti svoju matičnu scenu! Ove godine, kompanija kreće na turneju po Japanu i nastupa u Londonu sa 12 izvođenja “Uspavane lepotice”, a naredna godina rezervisana je za parisku Operu i otvaranje Beogradskog festivala igre u Sava centru! Moji pregovori sa upravom Baleta milanske Skale traju tačno 7 godina, odnosno počeli su pre pokretanja festivala. U šali kažem da sam oko milanske Skale obigravala duže nego arhitekta Mario Bota, koji je zaslužan za njen novi izgled i fantastičnu scenu – kaže Aja Jung.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *