Sa novim tehnologijama, novim vremenom, dolaze i novi vidovi umetnosti. Novosađanin Branislav Živanović, dobitnik Brankove nagrade, a u hip-hop svetu poznat kao Kasper, sa još dva prijatelja pokrenuo je projekat “Treći čovek“. Branislav, Dragan i Srđan su odgovorili na pitanja Domino Magazina.

Poezija u rep maniru. Odakle vam ideja?

Kasper: Prvi tekst i prvu pesmu napisao sam u istom periodu, sa 14 godina. Poeziju sam tada doživljavao na površan način. Kada sam je čitao, većinu nisam razumevao, ali me je privlačila apstraktnost izraza i smisla. Međutim, nisam mislio da ću se poezijom ikada baviti ozbiljno, ali ipak nisam prestajao da nastojim da je pišem. Po uzoru na idole iz tinejdžerskih godina nastalo je izdanje „Hvala svima“ (2003) sa sastavom White Niggaz Nature. Kako sam odrastao i sazrevao raslo je i nezadovoljstvo prema nedostatku kvalitetnih i snažnih tekstova u muzici, pogotovo u rep muzici, što je eskaliralo u mojoj želji da dva različita diskursa spregnem u jedan, gde će i muzika i poezija da dobiju na značaju. Početak toga se vidi u mom prvom solo projektu „Ispod pera“ (2008). Potom je usledio album „Ugasi svetlo da se bolje čujemo“ (2010), gde se ideja širila, da bi na trećem solo projektu „Narcis bez lica“ (2011) ona kulminirala. U tom periodu dobio sam i priliku da objavim svoju prvu knjigu pesama „Pogledalo“ (2010). Želeo sam poeziju i želeo sam da ponudim alternativu i pokažem da li je ona moguća. Neopisivo drag materijal mi je „Anonimus“ (2012) sa sastavom Treći čovek, kao i to što je uskoro nakon tog projekta objavljena i moja druga knjiga „Crno svetlo“ (2012).


 

Koliko se ova vrsta umetnosti zapravo razlikuje ili ne razlikuje od književnosti?

Klemenza: Razlikuje se prvenstveno po tome što je muzika potpuno drugačiji medij od književnosti – ne samo zato što se sluša umesto čita (i tako dobija isti ili veći utisak za manje vremena), već i time što samim slušanjem nečijeg glasa nestaje individualna interpretacija pročitanog. Sa druge strane, svako ko poriče očiglednu vezu između književnosti i muzike ili ne poznaje te umetnosti dovoljno dobro ili jednostavno odbija da prizna njihov međusobni uticaj. Što se tiče rep muzike, situacija je sledeća: svako ko piše stihove koje repuje sebe, opravdano ili ne, donekle smatra pesnikom. Meni nekako deluje da se, u današnjoj situaciji u kojoj je poezija široka kategorija, veliki deo „ozbiljnog“ repa može smatrati validnim i kvalitetnim u sferi književnosti.

Da li u Srbiji ima odjeka kada je ova umetnost u pitanju? Kakva su vam očekivanja i planovi u tom pogledu?

Nevermind: Bojim se da je situacija u Srbiji, ako se hip-hop uzme u obzir, izuzetno loša. Generalno, ne postoji publika. Imate tu i tamo poštovaoce muzike, ali je to mala bara sa mnogo krokodila. Svako za sebe misli da je najbolji i tu dolazi do problema. Sada više nemate kolegu repera već protivnika koji misli da će nedostatak, ideje i kvaliteta kompenzovati time što će baciti hejt na nekoga ko je ili uspeo ili ide ka tome.

Recite mi o pesmi „Ona i on“ i planovima za nju?

Nevermind: Ufff… „Ona i on“, to je jedna duga priča. Ideja za pesmu je nastala još 2007. Sve je bila samo ideja koja nam se svima motala po glavi, dok jednog dana Kasper nije došao sa tekstom i shvatili smo da je to to. Nakon objavljivanja albuma stupili smo u kontakt sa kancelarijom ADRA grupe, koja se bavi borbom protiv nasilja nad ženama i decom, i predložili im d au neku od svojih kampanja uvrste ovu pesmu, na šta su oni pristali istog momenta. Spot tek treba da bude snimljen. Kasper je već dokazao svoje umeće osvojivši Brankovu nagradu.  Da li sebe vidiš kao pisca ili repera? Gde si ti u ovom svetu?

Kasper: Dobijenom nagradom osećam veću odgovornost najpre prema sebi i svom radu, ali i prema samoj nagradi, kao i pretpostavljenim čitaocima, sadašnjim, budućim, i, naravno, slušaocima. Možda je posle svega suvišno reći da nisam od onih koji se udvaraju nagradama, dlanovima, laskanjima ili „lajkovima“ na internetu, već da prevashodno nastojim da radim ono što volim na način koji izgradim kao ispravan i koliko je to moguće autentičan, jer volim to što radim i osećam potrebu za tim.

Treći čovek: Srđan Marijanović – Nevermind, Branislav Živanović – Kasper, Dragan Babić – Klemenza. Danijela Milovanović

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime