Dragan Dimitrijević

Govori o svojoj prvoj zbirci priča "Neka se završi u Torinu"

Predstavi se našim čitaocima?
Zovem se Dragan Dimitrijević, imam trideset pet godina, pišem prozu, uživam da vozim bicikl.

Išao si na na kurs kreativnog pisanja kod Zorana Živkovića. Kako je to izgledalo?

Imao sam sreće da (na nagovor prijateljice) jula 2008. upišem kurs kreativnog pisanja na Filološkom fakultetu i tako upoznam profesora, a pre svega pisca, Zorana Živkovića. Nekoliko nas nastavilo je saradnju i druženje s njim, evo sve do danas. Od Zorana sam mnogo naučio, pa koristim priliku da mu i ovde zahvalim na tome.

Kaži nam nešto o izdavačkoj kući Čekić i o tome kako je počela vaša saradnja. Oni sarađuju i sa drugim mladim piscima?
Izdavačku kuću Čekić osnovali su Marija, Aleksandra i Aleksandar, jula 2010. Upoznao sam ih na kursu kod Zorana. Marija i Aleksandar ujedno su i pisci, te su se i sami susreli sa teškoćom zvanom – objavljivanje prve knjige. Zato su rešili da u prvoj ediciji objave nekoliko knjiga neafirmisanih domaćih autora, pa su mi ponudili da svoju zbirku priča objavim kod njih.

Ovo je tvoja prva knjiga. Reci nam nešto o njoj.

Ovo je jedino pitanje na koje bih radije da izbegnem odgovor. Ne bi trebalo da govorim o svojim pričama, neka one to rade same za sebe. Smem da kažem samo da je naslov zbirke "Neka se završi u Torinu".

Kako si uopšte počeo da pišeš i kako si se odlučio za kratke priče?
Počeo sam da pišem pre otprilike pet godina. Ni dan-danas mi nije baš jasno kako. To se, naprosto, desilo. A kratke priče nekako su prirodan izbor za nekoga ko počinje da piše. Ono što sam želeo da kažem, najbolje se uklapalo u tu formu. Naredno delo biće duža prozna celina.

Kada nastaju tvoje priče? Da li, možda, dok voziš bicikl?

Zavisi. Prvobitne ideje obično nastaju tokom šetnje ili ujutru, nedugo pošto se probudim. Isuviše uživam dok vozim bicikl da bih mislio na bilo šta drugo.

Fikcija ili realnost?

Ne bih ih razdvajao. "Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog…"

Šta preporučuješ za čitanje?

Trenutno mi na pamet padaju Rejmond Karver, Haruki Murakami, Pol Oster… Od domaćih autora, Zoran Živković, Vladimir Tasić, Danilo Kiš… A od klasika, Don Kihot je, recimo, roman za sva vremena.
 
Reci nam nešto za kraj.

Hvala vam. Ovo mi je prvi intervju. Mislim da je bolje što nisam bio u prilici da ih dajem ranije.

 

Promocija knjige i izdavačke kuće Čekić je 22. 12. u kulturnom centru Grad u 18. sati.

Ostavite Komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *