U sredu 12. 10. u Kulturnom centru GRAD od 18.30 sati održaće se promocija štampanog, online i video izdanja publikacije Dnevnik.

Autor publikacije Boban Stojanović iz Kvirija centra odgovara na pitanja povodom ovog projekta.

Kako ste došli na ideju da objavite publikaciju Dnevnik?

„Dnevnik“ je nastao na osnovu višegodišnjeg iskustva Kvirija centra u radu sa ličnostima iz javne sfere. S obzirom na to da se naša organizaciji bavi osetljviim pitanjem LGBT prava, želeli smo da u aktivnosti uključimo što više javnih ličnosti. Žene su uvek bile raspoloženije i spremnije da se upuste u promociju ljudskih prava, ne samo LGBT osoba, već borbe za jednakost uopšte. „Dnevnik“ je sa jedne strane istraživački projekat koji analizira šta žene, koje nisu direktno vezane za aktivizam, inspiriše i motiviše da se time bave, dok sa druge strane predstavlja jedan vid zahvalnosti i poštovanja koju Kvirija centar odaje svojim višegodišnjim saradnicama.

Koliko je vremena bilo potrebno za ovu publikaciju?

Skoro godinu dana. Proces odabira sagovornica je bio dug. U Srbiji, najvidljivije borkinje za ljudska prava su aktivistkinje, koje su ljudskim pravima posvećene svakodnevno i profesionalno. Međutim, naša ideja je bila da pored njih, koje su prepoznate u javnosti, predstavimo i one žene koje se društvenim angažmano bave kroz svoje profesije, a nisu direknto povezane sa ljudskim pravima. Tako smo izabrali dvadeset jednu ženu iz javnog života, od glumica i slikarki, preko univerizitetskih profesorki do političarki. Planiranje i vođenje intervjua, transkripti, selekcija, uređivanje, sve je to oduzelo puno vremena, ali smo u Kvirija centru prezadovljni rezulatima.

Ko su sagovonice Dnevnika?

Žene koje su poznate širokoj javnosti: Biljana Cincarević, Mirjana Karanović, Vesna Pešić, Duca Marković, Aleksandra Janković,  Milica Tomić, Tanja Ostojić, ali i brojne druge žene koje odgovorno deluju u okviru svojih profesija, kao što su Slađana Novaković, urednica izdavačke kuće Rende, Biljana Stojković, profesorka na Biološkom fakuletu ili novinarka lista Vreme – Tamara Skrozza. Sve one, kao i mnoge druge, menjaju naše društvo na bolje.

Šta DNEVNIK čini drugačijim u odnosu na slične publikacije?

Pre svega, u njoj je zastupljena tema koja nije obrađivana na ovim prostorima – zašto je neko društveno angažovan? Poslednjih dvadeset godina odgovornost je veoma važna tema u Srbiji. Ovim razgovorima želimo da pokažemo da to nije nešto daleko, i da odgovornost nije nešto što pripada samo visokoj politici, već svim građanima i građankama. Naše sagovornice su osobe koje misle i deluju odgovorno u svemu što rade. One su dokaz da se može biti odgovoran prema društvu u celini, samo ako se to želi.

Kako Dnevnik dolazi do čitalačke publike i kakav je odziv?

Na različite načine. Održali smo nekoliko promocija u Srbiji: Leskovac, Niš, Novi Sad, Beograd, nakon čega sledi promocija u Pančevu.  Reakcije su odlične. Osim zanimljivog i kvalitetnog sadržaja, želeli smo da ponudimo i estetski zanimljivu formu knjige, što se pokazalo kao dobra kombinacija. Dovoljno je reći da je u svim gradovima tražen primerak više, a da je odziv lokalnih medija bio fantastičan.

Pored štampanog, objavljeno je i internet i video izdanje Dnevnika. Zašto ste se odlučili na ovaj korak?
Promocija ideje ljudskih prava i sloboda ne sme da bude limitirana priča koja ekskulzivno pripada malom broju ljudi. Zahvaljujući savremenim medijima, svaka ideja se može širiti brzo i kvalietno.  Zato smo koristili različite  medije. Uostalom, nekome će biti zanimljivo da pročita knjigu, nekome članak na našoj stranici www.qcdnevnik.wordpress.com, a nekome da pogleda video izdanje, odnosno kratki film u kome smo intervjuisali nekoliko sagovornica iz štamanog izdanja. Najvažnije je da se ideja prenese do što većeg broja ljudi.

Napiši komentar

Unesite svoj komentar!
Ovde unesite svoje ime